Škotska je najseverniji deo Velike Britanije i zemlja u kojoj priroda i legenda idu ruku pod ruku, Hajlends i vresišta, više od trideset hiljada jezera, dvorci na svakom drugom bregu i narod koji je svetu dao viski, golf, telefon i televiziju. U nastavku vas vodimo kroz njene najlepše predele, a osnovne podatke možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Zemlja brda, legendi i jednoroga

Škotska zauzima gornju trećinu ostrva Velika Britanija, ali u tu trećinu je stalo više divljine nego u poneku celu državu: Hajlends sa najvišim vrhovima Britanije, više od trideset hiljada jezera koja ovde zovu „loch", 790 ostrva i obala toliko razuđena da bi ispravljena stigla do Australije. Vekovima kraljevina za sebe, Škotska se 1707. ujedinila sa Engleskom u Ujedinjeno Kraljevstvo, ali je zadržala svoje pravo, svoju crkvu, svoje novčanice i, od 1999, sopstveni parlament, a Škoti će vam prvi reći da su Škoti, pa tek onda Britanci.

Malo koji narod je svetu dao toliko po glavi stanovnika: telefon (Bel), televiziju (Berd), penicilin (Fleming), asfalt, bicikl i parnu mašinu, uz viski, golf i tvid. A opet, uz svu tu praktičnost, Škoti su narod legendi: nacionalna životinja im je jednorog, u najdubljem jezeru im „živi" čudovište, a svako selo ima svoju priču o vilama i duhovima. Za nas Škotska ima i posebno mesto u srcu: u Prvom svetskom ratu škotske žene-lekari, predvođene Elsi Inglis, došle su sa svojim bolnicama u Srbiju, lečile naše vojnike u Kragujevcu i Mladenovcu i delile sa narodom tifus i povlačenje. Inglisova je prva žena odlikovana srpskim Ordenom belog orla, a spomen-česma u Mladenovcu i danas nosi zahvalnost, Škotlanđanke su za Srbiju bile, kako su novine tada pisale, najveći prijatelji koje je imala.

Edinburg, Glazgov i crveni most

Devet od deset Škota živi u pojasu između dva velika grada na jugu zemlje, a ta dva grada su kao dva brata koja se vole i stalno prepiru: otmeni Edinburg i radnički Glazgov, međusobno udaljeni jedva sat vožnje.

Edinburg: prestonica festivala

Edinburg je grad sagrađen na ugaslim vulkanima: na jednom sedi dvorac sa krunskim draguljima Škotske i kamenom sudbine, niz njegovu kičmu se spušta Kraljevska milja do palate Holirud, a preko puta se diže novi grad iz 18. veka, toliko skladan da je ceo pod zaštitom UNESCO-a. Sa brda Kalton, odakle je snimljen naš kadar, puca najlepši pogled na krovove, tornjeve i more u daljini.

Svakog avgusta grad se pretvori u najveću pozornicu planete: edinburški Fringe, najveći umetnički festival na svetu, dovede više izvođača nego što grad ima stanovnika. A na pet minuta od gužve krije se Din Vilidž, bivše mlinarsko selo uz rečicu Lit, sa žutim fahverk fasadama, najfotogeničniji kutak grada, kao da je iz bajke zalutao među bulevare.

Glazgov: prijateljski džin

Najveći grad Škotske, Glazgov, nekada je gradio četvrtinu svetskih brodova; danas je grad muzike, muzeja i najsrdačnijih ljudi na ostrvu, kažu da u Glazgov dođeš zbog znamenitosti, a vratiš se zbog ljudi. Na našem kadru se vide neogotički toranj Univerziteta, među najstarijima na svetu (1451), i crvena palata muzeja Kelvingrouv, najposećenijeg muzeja Britanije van Londona. Fudbalska publika zna Glazgov po večitom derbiju Seltika i Rendžersa, žestokom kao naš.

Forth Bridge: crveni div

Između dva grada, kod Kvinsferija, preko zaliva Fort koračaju tri čelične grdosije: Forth Bridge, železnički most iz 1890, prvi veliki čelični most sveta i danas UNESCO baština. Dug dva i po kilometra, sa 53.000 tona čelika i večno crven, izraz „farbati Forth Bridge" u engleskom znači posao koji se nikad ne završava, jer kad ekipa stigne do kraja, vreme je da počne ispočetka.

Hajlends: doline, jezera i dvorci

Severno od gradova počinje ono zbog čega se u Škotsku dolazi: Hajlends, planinski sever gde su naselja retka, ovce brojnije od ljudi, a svaka dolina ima svoju priču. Najslavnija je Glenko, dolina Tri sestre sa naše naslovne slike, veličanstvena i tragična, jer se u njoj 1692. dogodio masakr klana Makdonald koji Škoti ni danas nisu zaboravili.

Loh Nes i Invernes

Kroz veliki rased koji seče Hajlends po dijagonali ređaju se jezera povezana Kaledonskim kanalom, a među njima ono najslavnije: Loh Nes, dublji od Severnog mora i toliko prostran da u njemu ima više vode nego u svim jezerima Engleske i Velsa zajedno. Čudovište „Nesi" prvi put se, kažu, ukazalo još svetom Kolumbi u 6. veku; nauka sleže ramenima, ali dva miliona posetilaca godišnje svejedno škilji u talase. Na južnom kraju jezera, u Fort Ogastusu, brodići se stepenasto penju kroz pet prevodnica kanala, ceo gradić je jedno veliko pristanište. Na severnom kraju čeka Invernes, prestonica Hajlendsa, sa crkvenim tornjevima uz reku Nes i najsrdačnijim „velkam" na severu.

Dvorci: od Ejlan Donana do Findlatera

Škotska ima više od hiljadu petsto dvoraca i zamkova, po jedan na svakih pedeset kvadratnih kilometara. Najfotografisaniji je Ejlan Donan na sastavu tri morska jezera, dom klana Makrej, dizan u 13. veku, srušen u ustanku jakobita i ciglu po ciglu obnovljen; pod zvezdanim nebom, kao na našem kadru, izgleda kao kapija u drugi svet.

Uz njega se ređaju Kilhurn na jezeru Loh O, najromantičnija ruševina zemlje koju magla pretvara u scenografiju; Dambarton na vulkanskoj steni nad rekom Klajd, prestonica drevnog britskog kraljevstva još iz 5. veka; i Findlater u Aberdinširu, čije ruševine vise bukvalno sa litice nad Severnim morem, do njega se dolazi stazom kroz polja, a nagrada je prizor koji nijedan „ceo" dvorac ne može da nadmaši.

Severozapad: vrh iznad oblaka

Što dalje na severozapad, to Škotska postaje praznija i dramatičnija. U kraju Kojgah diže se Sgurr an Fhidhleir, „Violinistov vrh", piramida od stena sa koje se, kad se dolina zalije morem oblaka, gleda prizor kao iz aviona, naš kadar uhvatio je planinara samog na vrhu, iznad belog okeana. Na drugoj strani istog severa, u zalivu Kromarti, gradić Invergordon dočekuje kruzere kao kapija Hajlendsa: sa njegovog keja kreću izleti ka Loh Nesu i destilerijama.

Ostrva: Skaj, Mal i Hebridi

Zapadnu obalu Škotske prati ogrlica od ostrva, Unutrašnji i Spoljni Hebridi, svako sa svojim karakterom, od mondenskih do potpuno divljih.

Skaj: ostrvo magle

Najslavnije je ostrvo Skaj, na gelskom „ostrvo magle", danas povezano mostom sa kopnom. Njegov zaštitni znak je Starac sa Stora, kameni prst visok pedeset metara koji strči iz zelene padine kao da ga je neko zabo iz neba; legenda kaže da je to palac diva sahranjenog pod brdom. Uz njega su tu šarena luka Portri, glavno mesto ostrva sa kućicama u boji sladoleda, rt Brothers Point gde su nađeni tragovi dinosaurusa, i stari kameni most u Sligahanu, ispod koga voda, kažu, daruje večnu lepotu svakome ko u nju zaroni lice, proverite na sopstvenu odgovornost.

Mal i Jona: put do kolevke

Južnije, ostrvo Mal mami vozače najlepšom obalnom deonicom Hebrida, putić B8035 ispod litica Gribuna, jednotračan, sa udubljenjima za mimoilaženje i ovcama kao saobraćajnom policijom. Sa zapadnog kraja Mala mali trajekt prelazi na Jonu, ostrvce od pet kilometara na kome je sveti Kolumba 563. godine osnovao manastir iz koga je hrišćanstvo krenulo u Škotsku. U opatiji na Joni, po predanju, počivaju desetine ranih škotskih kraljeva, među njima i onaj najslavniji po Šekspiru: Magbet.

Spoljni Hebridi: kamenovi i karipski pesak

Na samom kraju Evrope, na ostrvu Luis, stoji čudo starije od Stounhendža: Kalaniš, krug uspravnih kamenova od gnajsa starih pet hiljada godina, postavljenih u obliku keltskog krsta hiljadama godina pre nego što je krst išta značio. Niko pouzdano ne zna čemu su služili, opservatorija, svetilište, kalendar, a lokalna legenda kaže da su to divovi koji su odbili da se pokrste.

Na istom ostrvu, kod sela Knip, prostire se plaža Rif: beli pesak i tirkizno more kao sa Kariba, samo bez gužve i, doduše, sa vodom od kojih dvanaest stepeni. Spoljni Hebridi su i domovina čuvenog Haris tvida, jedine tkanine na svetu zaštićene posebnim zakonom, svaki metar i danas mora biti ručno izatkan u kućama ostrvljana. Ovde se i engleski povlači pred starijim jezikom: na Luisu i Harisu gelski se još govori u svakodnevici, pa su i putokazi prvo na gelskom, a tek onda na engleskom.

Pitoma Škotska: Pertšir, Fajf i Argajl

Između gradova i Hajlendsa prostire se treća Škotska, pitoma, šumovita i gurmanska, koju većina turista projuri, a najviše nagrađuje one koji zastanu.

Pitlohri i Pertšir

Viktorijanska varoš Pitlohri u srcu Pertšira živi od šuma, festivala i viskija: u okolini su i najmanja destilerija Škotske (Edradour) i staza kroz klisuru Kilikrenki, koja se u oktobru zapali svim bojama jeseni. Kraj je poznat i po Hajlendskim igrama, takmičenjima u bacanju balvana i prevlačenju konopca uz gajde, koja se leti sele iz mesta u mesto.

Fajf: brda iznad kraljevstva golfa

Poluostrvo Fajf Škoti i danas zovu „kraljevstvom": na njegovoj obali je Sent Endruz, dom najstarijeg golf terena sveta na kome se igra već šest vekova, i univerziteta na kome su se upoznali princ Vilijam i Kejt. U unutrašnjosti se dižu Lomond Hills, obli bregovi obrasli vresom koji krajem leta procveta u ljubičasto, najlepša laka šetnja istočne Škotske, sa pogledom od Edinburga do Hajlendsa.

Argajl: ostrige i zelena klisura

Na zapadu, uz duboke morske zalive Argajla, ribarski gradić Tarbert na jezeru Loh Fajn okuplja jedrilice i servira ostrige i dimljenog lososa pravo sa broda. A na pola sata odatle krije se Pakov gaj (Puck's Glen), klisura nazvana po Šekspirovom vilenjaku: potok, mahovina do kolena, paprati i polumrak, najzelenije mesto Škotske, gde čovek zaista poveruje u vile.

Škotska kroz objektiv

Od edinburških krovova do kamenova Kalaniša, evo dvadeset četiri kadra koji sažimaju ovaj vodič. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Kada posetiti Škotsku

Najlepše je od maja do septembra: maj i jun nose najviše sunca i najduže dane (na severu leti gotovo i ne padne mrak), avgust je mesec edinburškog festivala i procvalog vresa, a septembar boji Hajlends u bakar. Računajte na čuveni škotski „četiri godišnja doba u jednom danu", kabanica je obaveznija od kišobrana, koji vetar ionako izvrne. I jedno lokalno upozorenje: od juna do avgusta na zapadu i severu rade midges, sitne mušice koje u tihim večerima napadaju u rojevima; sprej i mrežica za glavu prodaju se u svakoj radnji.

Praktično: Škotska je deo Ujedinjenog Kraljevstva, pa je srpskim državljanima potrebna viza, od marta 2026. izdaje se kao digitalna eVisa vezana za pasoš (računajte na prikupljanje papira i par nedelja čekanja). Valuta je funta; kartice prolaze svuda, ali škotske novčanice u Engleskoj gledaju popreko, potrošite ih pre povratka. Vozi se levom stranom, a iz Beograda se leti sa presedanjem, najčešće preko Londona, Amsterdama ili Frankfurta do Edinburga ili Glazgova. Vremenska razlika: sat unazad.

Ritam putovanja. Za prvi susret dovoljna su tri-četiri dana u Edinburgu sa izletom do Loh Nesa ili Glenkoa. Ko ima nedelju dana, dodaje Skaj i jedan dvorac po izboru, uz veče u pabu: haggis sa pireom od repe, riba i pomfrit, škotska supa i „dram" viskija iz kraja u kome ste, jer u Škotskoj destilerija ima više od sto četrdeset, i svaka tvrdi da je baš njena voda najbolja.

Zaključak: magla koja se ne zaboravlja

Škotska je zemlja koja se ne razgleda nego doživljava: dolina u kojoj gajde sviraju i kad nikog nema, dvorac koji izranja iz magle baš kad pomislite da je dan propao, pab u kome vam stranac za šankom ispriča istoriju svog klana kao porodični trač. Zemlja izuma i legendi, jednoroga i čudovišta, i prijateljstva sa Srbijom starog više od sto godina, koje je počelo tamo gde prijateljstva i nastaju: u nevolji.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše vodiče kroz Sloveniju, Mađarsku, Indiju, Portugaliju i Keniju, svako od tih odredišta krije svoju priču koju vredi otkriti.