Badnje veče i Božić, po Gregorijanskom kalendaru, obeležavaju i pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, dok Ruska i Srpska pravoslavna crkva, Jerusalimska patrijaršija i Sveta Gora praznik proslavljaju prema Julijanskom kalendaru, 13 dana kasnije, odnosno 6. i 7. januara. Ova razlika u kalendarima ne umanjuje značaj i lepotu proslave, već doprinosi bogatstvu hrišćanske tradicije, koja se manifestuje kroz raznovrsnost običaja i rituala.

Prema predanju, Isus Hrist je rođen 25. decembra u Vitlajemskoj pećini, pa se ovaj datum, uz razlike u kalendarima, poštuje u celom hrišćanskom svetu. U svim hrišćanskim crkvama, na Badnje veče i Božić, čitaju se delovi Jevanđelja o rođenju Spasitelja i događaj u Vitlajemu koji je promenio istoriju čovečanstva. Ovo je vreme za porodicu, molitvu i razmišljanje o duhovnoj dimenziji života, kada se vernici okupljaju u crkvama i domovima, deleći ljubav i zajedništvo.

Božićna pesma “Tiha noć, sveta noć” (Stille Nacht! Heilige Nacht) nastala je u Austriji pre više od 200 godina, a njeni autori sveštenik Jozef Mor i učitelj Franc Ksaver Gruber nisu mogli ni da naslute da će jednog dana postati svetski hit. Pesma je prvi put izvedena 24. decembra 1818. godine pred vernicima u crkvi Sv. Nikole u Oberndorfu. Njena jednostavna melodija i dirljivi stihovi brzo su osvojili srca ljudi širom sveta.

Pesma se prenosila i širila sve više i više, ali je do danas ostala tajna kako je pesma osvojila planetu. Uskoro je usledila engleska verzija, a do kraja 19. veka pesma se pevala na svim kontinentima zahvaljujući pre svega hrišćanskim misionarima. Njena univerzalna poruka mira i spokoja nadmašuje kulturne i jezičke barijere, dopirući do ljudi bez obzira na poreklo ili veru.

Pesma je snimljena nekoliko stotina puta u izvođenju brojnih umetnika, poput Binga Krozbija i Elvisa Prislija, pa sve do nemačkih rokera “Erloesung” i Majli Sajrus. U engleskoj verziji nosi naziv “Silent night, holy night”! Danas se tvorcima pesme “Tiha noć, sveta noć”, Moru i Gruberu, odaje počast u desetak gradova u Austriji, uključujući Hohburg-Ahu, Gruberovom rodnom mestu gde se svakog Božića priređuje specijalna pozorišna predstava. Ove manifestacije svedoče o trajnoj važnosti pesme i njenoj sposobnosti da inspiriše generacije.

Pesma “Tiha noć, sveta noć” je 2011. godine upisana i na UNESCO listi austrijske nematerijalne kulturne baštine. Pre nekoliko godina u Austriji je obeleženo 200 godina od nastanka ove pesme, a austrijska televizija ORF je emitovala celovečernji šou posvećen pesmi “Tiha noć, sveta noć“, gde su učestvovali Hor bečkih dečaka, Boni M, Cris de Burg i mnogi drugi. Ova pesma nastavlja da inspiriše umetnike i publiku, ističući univerzalne vrednosti mira, ljubavi i zajedništva. Svake godine, njena melodija i dalje donosi mir i radost u domove širom sveta, podsećajući nas na lepotu i značaj Božića.