Visoki krevet za baštu — kako napraviti za vikend i obogatiti svoju trpezu

Visoki krevet za baštu — kako napraviti za vikend i obogatiti svoju trpezu

Postoji jedan jednostavan baštovanski projekat koji u poslednjih pet godina među i seoskim i gradskim baštovanima nije izlazio iz mode — visoki krevet za baštu (engleski raised bed, nemački Hochbeet). Reč je o uzdignutom drvenom okviru, najčešće dimenzija 80×200 cm i visokom 30-40 cm, koji se puni slojevima organske mase i zemlje, i u kome se gaji povrće, začinske biljke i cveće. Razlog masovne popularnosti je jednostavan: krevet se može napraviti za vikend od polovnih dasaka koje koštaju 20-30 evra, a rezultat je plodna bašta na svakom mestu gde želite — i u glavnom dvorištu, i na terasi, i u maloj okućnici, čak i u korovskoj površini koja se ne može iskopati. U ovom članku ćemo proći kroz sve što vam treba da napravite svoj prvi krevet ovog vikenda.

Zašto baš visoki krevet — prednosti naspram klasične bašte u zemlji

Klasična bašta — gde se zemlja kopa, đubri i zaseje — funkcioniše već hiljadama godina, i ostaje najbolji izbor za velike površine. Ali za moderne uslove (mali ili neravan teren, kompaktna gradska parcela, leđa koja više ne mogu da podnesu kopanje sat vremena dnevno, ili jednostavno potreba za bržim rezultatom), visoki krevet ima konkretne i merljive prednosti.

Prvo i najvažnije: zemlja je vaša. U klasičnoj bašti radite sa zemljom koja vam je istorijski data — možda je teška ilovača, možda peskovita, možda kisela. Treba godinama đubrenja i kondicioniranja da postane idealna za povrće. U visokom krevetu, vi od starta birate šta će biti unutra — slojevi su pažljivo komponovani da daju savršenu mešavinu od prvog dana.

Drugo: leđa zahvaljuju. Krevet 30-40 cm visok znači da možete da plevite, sadite i berete stojeći ili sedeći na maloj klupi, bez sagibanja koje je glavni razlog zašto starije osobe odustaju od bašte. Mnogi penzioneri koji nisu radili u bašti deset godina, počinju ponovo upravo zbog visokog kreveta.

Treće: drenaža i toplota. Visoki krevet se brže suši posle kiše (manje truljenja korena), brže se zagreva u proleće (mogu se sejati dve nedelje ranije nego u običnoj bašti), i mnogo ga je lakše pokriti zaštitnom mrežom protiv ptica i insekata. Sezona u visokom krevetu je obično mesec dana duža od one u klasičnoj bašti.

Četvrto: ne treba vam dvorište. Krevet se može postaviti na betonu, asfaltu, krovu, terasi — bilo gde gde ima sunce. To je revolucija za stanare zgrada sa terasama, za one koji žive u podstanarskim kućama gde ne smeju da kopaju zemlju, ili za one koji žele baštу u nemogućoj geografiji.

Materijali i alati — šta vam treba i šta košta

Predivna stvar kod visokog kreveta jeste što za njegovu izradu ne treba nikakvo specijalno znanje ni alat. Sve što vam treba ima bilo koji domaćin u garaži, ili može da pozajmi od suseda.

Materijali (za jedan krevet 80×200×30 cm):

• 4 daske 200×20×3 cm — za dve duže stranice (treba vam ukupno 4 dužnice, ili 8 pola-duga koji se sastavljaju). Materijal: jelova ili borova daska, neimpregnirana (boja ne sme da ide u zemlju). Mogu i polovne palete koje markete bacaju besplatno — samo ih oprati i osušiti.
• 4 daske 80×20×3 cm — za dve kraće stranice.
• 4 noge 30×4×4 cm — drveni kvadratni stubići za uglove krevet, na koje se okviraju daske.
• Vijci za drvo 5×60 mm — oko 40 komada (4 vijka po spoju, 10 spojeva).
• Karton ili geotekstil — za dno krevet (sprečava korov da raste odozdo, ali propušta vodu).

Ukupna cena materijala: 20-30 evra u marketu, ili 5-10 evra ako koristite polovne palete (koje su najčešće besplatne — pitajte u gvožđari ili supermarketu).

Alati koji su vam neophodni:

• Šrafilo (akumulatorsko ili na struju) — bez ovoga je sklapanje 10 puta sporije
• Pila — električna ili ručna, da seče daske na meru
• Metar od 5m i olovka za markiranje
• Ugaonik ili vodena vaga — za prave uglove
• Rukavice za rad

Ako nemate šrafilo, najlakše ga je pozajmiti od suseda za pola dana — vrlo retko da neko ko ima alat odbije pozajmicu komšiji koji pravi krevet za baštu. Mnogi su naučili da prave visoki krevet upravo tako — pozajmili šrafilo, posle vratili sa kutijom čokoladica.

Optimalne dimenzije — koliko visine, dužine, širine

Iako se može napraviti krevet bilo koje veličine, postoje tri-četiri standardne dimenzije koje se godinama pokazuju kao najpraktičnije.

Širina: 80-100 cm. Šira od ovog se ne preporučuje, jer iznad 1m ne možete da dohvatite sredinu kreveta sa jedne strane — morate da zalazite preko, što gubi prednost visokog kreveta. Ako baš želite širi krevet, postavite ga tako da možete da prilazite sa obe strane — onda do 120 cm.

Dužina: 150-250 cm. Duži od 2,5m je nestabilan — daske se uvrću, dno se savija. Ako vam treba više površine, napravite dva manja kreveta umesto jednog dugačkog — fleksibilnije je za rotaciju kultura.

Visina: 30-40 cm. Najpraktičnije za stanje, koleno i leđa. Niži krevet (do 25 cm) ne pruža dovoljnu prednost; viši (preko 60 cm) traži mnogo zemlje za punjenje i može da bude konstruktivno problematičan bez stubova u sredini. Postoji i opcija „krevet u struk" (90 cm), za starije osobe koje ne mogu da se sagibaju uopšte — ali to je već specijalna konstrukcija.

Za prvi krevet, preporučujemo dimenzije 80×200×30 cm — to je „klasični raised bed" o kome se piše u svim knjigama. Posle prve sezone, kad steknete iskustvo, možete da pravite varijacije.

Korak po korak — sklapanje za jedan vikend

Pretpostavimo dimenzije 80×200×30 cm. Postupak:

Korak 1 — Sečenje dasaka. Tri vrste komada vam trebaju: 4 duže daske 200 cm, 4 kraće daske 80 cm, i 4 noge 30 cm. Ako kupite daske u 2,5m dužini, najlakše je da ih sečete na licu mesta u marketu (mnogi to rade besplatno), ili ručnom pilom kod kuće na poprečnim oznakama.

Korak 2 — Pripremiti noge. Četiri kvadratna stubića 30 cm. Postaviti ih na zemlju u dve grupe od po dve — dijagonalno, kao kraće krajeve budućeg pravougaonika. Ovi stubići će biti uglovi krevet, a daske se na njih privijaju.

Korak 3 — Sastaviti kraće stranice. Uzeti dve kraće daske (80 cm) i dva ugaona stubića. Pre vijanja, naslagati daske jedna iznad druge — donja na 0-20 cm visine, gornja na 10-30 cm — tako da pokrivaju celih 30 cm visine. Privijati ih vijcima za stubiće, dva vijka po dasci po stubiću, ukupno 8 vijaka po kraćoj stranici. Dobićete dve „U" pod-konstrukcije.

Korak 4 — Sastaviti duže stranice. Postaviti dve „U" pod-konstrukcije uspravno, na razmaku 200 cm (dužina dugih dasaka). Na njima i privijte duže daske (200 cm) sa unutrašnje strane, opet u dva sloja — donji i gornji. To zatvara pravougaonik. Imate okvir kreveta.

Korak 5 — Provera dijagonala. Pre postavljanja na konačno mesto, izmerite dve dijagonale pravougaonika. Ako su jednake (do 1cm razlike), pravougaonik je pravougaonik. Ako se razlikuju više, blago „oguranjenje" sa jednim krajem ispraviće stvar.

Korak 6 — Postavljanje na lokaciju. Premeštanje gotovog okvira radi se sa dvoje ljudi — okvir bez zemlje je lak ali nezgodan zbog dužine. Postavljanje na sunčano mesto gde želite baštu. Ne morate da kopate jamu — krevet ide direktno na travu ili zemlju.

Korak 7 — Postavljanje kartona ili geotekstila. Pre punjenja, na dno krevet (sada postavljenog na zemlji) postaviti karton ili crni geotekstil (može i staro novine u više slojeva). Cilj: sprečiti rast korova odozdo, ali propustiti vodu. Ne propuštati plastiku — ne propušta ni vodu.

Punjenje kreveta — slojevi koji prave plodnu zemlju (hugelkultur metoda)

Najveća tajna uspešnog visokog kreveta nije u sklapanju, već u punjenju. Nemački hugelkultur (huk-kul-tur, što znači „brdo-kultura") metod je dobio popularnost u poslednjih 15 godina i danas se preporučuje kao najefikasniji način za punjenje. Princip: krevet se puni slojevima od donjeg najgrubljeg do gornjeg najsitnijeg, što daje višegodišnju samodovoljnu plodnost.

Sloj 1 (najdublji, 5-10 cm): krupne grane, panjevi, velika kora drveta. Ovo sporo trune (3-5 godina) i daje stabilan zatvoren prostor sa vodom unutra. Bukva, hrast, joha su odlični — bor i smreka manje (više smole).

Sloj 2 (5 cm): sitne grane, granjak od korenja, tanki paneli. Trune brže (1-2 godine) i daje pristup prvim oblicima organske mase.

Sloj 3 (5-10 cm): suvo lišće, slama, papir od pakovanja. Brzo se raspada (3-6 meseci) i daje azot za pokretanje cele kompozicije.

Sloj 4 (5 cm): kompost ili stari stajnjak. Ovo je „pokretač" — sadrži mikroorganizme koji će započeti razgradnju donjih slojeva.

Sloj 5 (vrh, 10-15 cm): baštenska zemlja, idealno mešana 50/50 sa kompostom ili tresetom. U ovom sloju sadite biljke. Drugi mogući mix: 60% zemlje, 20% komposta, 20% peska za drenažu (za peskovite kulture).

Polivajte sloj po sloj kao da pravite tortu — voda treba da prodre sve dole. Posle završetka punjenja, ostavite 1-2 nedelje da se sve „spakuje" i da nivo zemlje malo padne (može do 5-10 cm) — onda dodajte još zemlje na vrh i krenite sa sadnjom. O sličnoj metodi „dubokog rad zemlje" pisali smo u našem članku o „Selo ili grad — kvalitetniji život".

Šta saditi prve sezone — najbolje povrće za visoki krevet

Za prvu sezonu, preporučujemo kombinaciju brzo rastućih kultura i početničkih garanata uspeha. Sledeće biljke su gotovo nepogrešne čak i za apsolutne početnike:

• Salata (zelena, ledena, krpava) — sazri za 30-40 dana, sije se ponovno svake dve nedelje, donosi salatu na sto od maja do oktobra.
• Rotkvice — sazru za 25 dana, idealne za decu, „brzi uspeh" za prve baštovane.
• Mladi luk — sadi se direktno iz lukčića, raste 2 meseca, daje stalnu zalihu mladog luka za salate.
• Paradajz (čeri, kokteli) — sadi se sredinom maja iz rasada, daje paradajze od jula do prvog mraza.
• Bosiljak, peršun, vlasac, nana — začinske biljke koje rastu i dva meseca u istom krevetu, beskonačno korisne za kuhinju. O nani i njenim korisnim sa biljnih korenima pročitajte u članku o „Lovorovom listu".
• Kanditi (cherry tomato sortovi) i papričice (papričice „šumadinka") — dobro podnose visoki krevet jer vole toplotu, a tu je zemlja toplija nego u glavnoj bašti.

Šta NE saditi u prvoj sezoni: krompir (treba duboku zemlju, nije za visoki krevet); bundeve i tikvice (zauzimaju previše prostora — jedna bundeva može da zauzme ceo krevet); rotkva i šargarepa u prve dve nedelje (treba im stabilnija zemlja, posle prvog meseca su odlične). Iz iskustva, prvi krevet treba da bude pun salata, rotkve i začinskih biljaka — to je formula za prvi uspeh koji ohrabri da nastavite.

Zaključak — sreća koja dolazi iz stvaranja

Rečenica Nikole Tesle koja stoji na vrhu ovog članka — „Najveća sreća čoveka nije u onome što poseduje, već u onome što stvara" — jeste možda najbolji opis filozofije visokog kreveta za baštu. Kupljena salata iz marketa rešava istu glad kao i ona koju ste sami uzgojili. Ali u onoj koju ste vi sami zasadili, polivali, plevili i berali ima nešto što market ne može da pruži: znanje da je vaša, od početka do kraja. To je razlika između posedovanja i stvaranja — između potrošača i tvorca.

Visoki krevet za baštu je verovatno najjednostavniji ulaz u DIY filozofiju samodovoljnosti. Ne traži nikakvo predznanje, ne traži skupe alate, ne traži posebne uslove. Sve što traži je jedan vikend, 20-30 evra, i volju da naučite — što je verovatno najbolja kombinacija „investicija/dobitak" koju ćete u svom životu imati. Posle prvog kreveta dolazi drugi, posle drugog tu se rađa neki drugi život — gde vam zelena salata ujutro nije iz marketa, već iz prozorske bašte iza zavese.

Druge članke o tradicionalnoj samodovoljnosti i DIY projektima pročitajte u našim tekstovima „Kako napraviti drvenu hranilicu za ptice", „Selo ili grad: kvalitetniji život" i „Lovorov list: aromatični branitelj zdravlja" — sve to su delovi iste filozofije života kao stvaranja, a ne samo trošenja.