Mauricijus: vodič kroz biser Indijskog okeana - plaže, vulkani i susret kultura

Mauricijus je ostrvska država u Indijskom okeanu, istočno od Madagaskara, kraj belih plaža, vulkanskih vrhova, koralnih laguna i izuzetne mešavine kultura. U nastavku vas vodimo kroz njegove najlepše predele i gradove, a osnovne podatke o državi možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Biser Indijskog okeana: vulkani, dodo i susret kultura

Mauricijus leži u jugozapadnom delu Indijskog okeana, oko 900 kilometara istočno od Madagaskara, i zajedno sa ostrvima Reunion i Rodrigez čini grupu Maskarenskih ostrva. Nastao je pre više miliona godina iz vulkanskih erupcija, pa su ga vekovi vetra i kiše izvajali u valovite vrhove, zelene doline i strme litice, a celo ostrvo, površine tek oko 2.040 km², opasano je gotovo neprekinutim koralnim grebenom koji stvara mirne, tirkizne lagune. Upravo te lagune i bele peščane plaže učinile su Mauricijus jednim od najpoželjnijih putničkih odredišta na svetu.

Stiče se utisak da je Mauricijus stvoren prvi, a tek onda raj, i da je raj napravljen po uzoru na Mauricijus.Mark Tven, pisac

Pre dolaska čoveka, ostrvo je bilo dom dodoa, neletećeg ptića koji nije imao prirodnih neprijatelja i koji je, samo nekoliko decenija po dolasku evropskih moreplovaca, zauvek izumro, postavši svetski simbol nestalih vrsta. Kroz vekove su se na Mauricijusu smenjivali Holanđani, Francuzi i Britanci, dovodeći afričke robove, a kasnije i indijske i kineske radnike na plantaže šećerne trske. Iz tog burnog nasleđa izrasla je današnja jedinstvena mauricijska nacija: Indo-Mauricijci, kreoli, Sino-Mauricijci i Franko-Mauricijci žive jedni pored drugih, a hinduistički hramovi, crkve i džamije dele isti horizont. Govori se engleski (službeni jezik), francuski i, najviše od svega, melodični mauricijski kreolski, jezik ulice, pesme i svakodnevice.

Upravo iz tog suživota rođeno je ono što se često naziva „mauricijskim čudom": malo ostrvo bez prirodnih bogatstava, koje je nakon sticanja nezavisnosti 1968. godine od ekonomije zavisne isključivo od šećerne trske izraslo u jednu od najstabilnijih i najprosperitetnijih afričkih država. Turizam, tekstil, finansijske usluge i informacione tehnologije danas stoje rame uz rame sa tradicionalnim plantažama, a različite zajednice, hinduistička, hrišćanska, muslimanska i kineska, svoje praznike slave gotovo kroz celu godinu, čineći mauricijski kalendar šarenim kao i sámo ostrvo.

Sever: Grand Baie, crvena crkva i zlatne plaže

Putovanje počinjemo na severu ostrva, najživahnijem i, po mišljenju mnogih, najprivlačnijem delu Mauricijusa, savršenom za prve dane i upoznavanje sa ritmom ostrva.

Grand Baie: nekadašnje ribarsko selo

Nekada mirno ribarsko selo, Grand Baie je danas živahno primorsko letovalište i središte severa. Njegov zaliv, posut šarenim čamcima, jedna je od najslikovitijih razglednica ostrva, a uveče mesto oživi kafeima, restoranima i opuštenom atmosferom. U okolini se nižu neke od najlepših severnih plaža, Mont Choisy i Trou aux Biches, sa plitkom, mirnom vodom idealnom za kupanje i šnorkleranje. Grand Baie je i polazna tačka za izlete brodom do severnih ostrvaca i koralnih grebena.

Cap Malheureux i severni rt

Na samom severnom vrhu ostrva nalazi se Cap Malheureux, čuven po crkvici Notre-Dame Auxiliatrice sa upečatljivim crvenim krovom koji se ocrtava naspram bujne zeleni, azurnog mora i neba. To je jedno od najfotogeničnijih mesta na Mauricijusu i omiljena tačka za posmatranje zalaska sunca. S obale se pruža pogled na severna ostrvca, među kojima se izdvaja silueta brda Coin de Mire. Nedaleko odatle, plaže poput Bain Boeufa nude mirne večeri u kojima nebo i okean planu bojama sumraka.

Crkva je i danas živa parohija, pa se pod crvenim krovom često zakazuju venčanja, red je stati sa strane dok obred traje. Do severnih ostrvaca, na čelu sa Coin de Mireom, ribarske barke voze izlete kad je more mirno, a vode oko njih spadaju među najbogatije za ronjenje na severu. Najlepše svetlo je pred sam zalazak, kada crveni krov bukvalno plane.

Port Louis i srce ostrva: prestonica, vrt i sveto jezero

Iz primorja se okrećemo ka unutrašnjosti i prestonici, delu ostrva u kome se najjasnije oseti puls mauricijske svakodnevice i dubina njegovog kulturnog nasleđa.

Port Louis: prestonica na obali

Glavni grad Port Louis smestio se između mora i amfiteatra planina, među kojima se ističu Pieter Both i Le Pouce. Srce grada je živopisna centralna pijaca („bazaar"), riznica svežeg voća, povrća i lokalnih specijaliteta, gde se kušaju ulična jela poput dhal purija i prženih rezanaca. U blizini je Caudan Waterfront, najstariji trgovački deo grada uz samo more, sa muzejom Blue Penny posvećenim istoriji ostrva. Port Louis čuva i Aapravasi Ghat, pod zaštitom UNESCO-a, mesto kroz koje su prolazili indijski radnici doseljeni nakon ukidanja ropstva, jedan od temelja današnje mauricijske nacije.

Pamplemousses: vrt baobaba i džinovskih lokvanja

Svega dvadesetak minuta od prestonice prostire se Botanička bašta Pamplemousses (Sir Seewoosagur Ramgoolam), jedna od najstarijih na južnoj hemisferi, osnovana još u 18. veku. Na tridesetak hektara smenjuju se ogromni baobabi, palme i nizovi tropskog bilja, a najpoznatiji su bazeni sa džinovskim lokvanjima (Victoria amazonica), čiji listovi narastu toliko da izgledaju kao plutajući poslužavnici. Bašta je oaza mira i sjajan uvod u bogatstvo ostrvske flore i faune.

Ganga Talao (Grand Bassin): sveto jezero

Visoko u planinama juga krije se Ganga Talao, poznato i kao Grand Bassin, kratersko jezero koje je najsvetije mesto mauricijskih hindusa. Na ulazu posetioca dočekuju džinovske statue bogova Šive i Durge, među najvišima te vrste na svetu. Jezero se smatra svetim još od 19. veka, a tokom praznika Maha Šivaratri ka njemu hodočasti na desetine hiljada vernika, mnogi pešice i u belim odorama. Uz hramove i mir koji vlada nad vodom, prizor upotpunjuju i radoznali majmuni koji slobodno tumaraju okolinom.

Ulaz je slobodan za sve, uz jednostavna pravila: pokrivena ramena i kolena, a obuća se izuva pred hramom. Ako se zateknete krajem februara ili početkom marta, u vreme Maha Šivaratrija, videćete reku vernika u belom kako jezeru prilazi noseći kanvare, drvene oltare ukrašene cvećem. Statue su najfotogeničnije rano izjutra, pre autobusa, a pogled sa okolnog uzvišenja obuhvata i jezero i džinovskog Šivu odjednom.

Jugozapad: Le Morne, prašume i zemlja sedam boja

Jugozapad je možda najdramatičnije lice Mauricijusa, kraj strmih planina, poslednjih prašuma i geoloških čuda koja deluju kao da su s druge planete.

Le Morne Brabant: planina sećanja

Iznad jugozapadne obale uzdiže se Le Morne Brabant, bazaltni monolit i najprepoznatljivija planina ostrva, od 2008. godine pod zaštitom UNESCO-a. Njena priča je dirljiva: u njenim nepristupačnim liticama nekada su utočište nalazili odbegli robovi, pa je planina postala simbol borbe za slobodu, a krst na vrhu posvećen je sećanju na njih. Uspon traje nekoliko sati i nagrađuje veličanstvenim pogledom na lagunu, dok je podnožje, okruženo plićakom stalnog vetra, danas raj za zaljubljenike u kajt i vindsurfing.

Black River Gorges: poslednja prašuma

U unutrašnjosti jugozapada prostire se Nacionalni park Black River Gorges, najveći zaštićeni prirodni rezervat ostrva i poslednje veliko utočište mauricijske prašume. Na njegovim padinama raste preko 300 biljnih vrsta, a nebo nadleću retke endemske ptice, mauricijska vetruška, ružičasti golub i eho-papagaj, spasene od izumiranja zahvaljujući decenijama upornog rada. Mrežom staza dolazi se do vodopada, vidikovaca i panorama nad okeanom, a među njima se izdvaja vodopad Alexandra Falls. Šetnja kroz ovu prašumu podseća kako je izgledao Mauricijus pre dolaska čoveka, i koliko je truda uloženo da se taj svet sačuva.

Chamarel: zemlja sedam boja i rum

U brdima Chamarela krije se jedno od najneobičnijih prirodnih čuda ostrva, Zemlja sedam boja (Terres des 7 Couleurs), peščane dine od vulkanske zemlje koje se prelivaju u nijansama crvene, smeđe, ljubičaste i zelene, slažući se u talasaste šare. U blizini huči i vodopad Chamarel, najviši na ostrvu, a tradiciju ovog kraja zaokružuje destilerija ruma (Rhumerie de Chamarel), gde se uči o preradi šećerne trske u mauricijski rum. Obližnji vidikovac Macondé i ostrvce Ile aux Bénitiers dopunjuju ovaj slikoviti deo obale.

Istok i jugoistok: lagune, Ile aux Cerfs i kreolska prošlost

Za kraj putovanja ostaju mirnije obale istoka i jugoistoka, sa najprozirnijim lagunama ostrva i gradovima u kojima vreme kao da teče sporije.

Belle Mare i Ile aux Cerfs

Istočnu obalu krasi Belle Mare, duga plaža belog peska zasenčena kokosovim palmama, omiljena i među turistima i među meštanima za vikend-piknike. Odatle se brodićem iz sela Trou d'Eau Douce stiže do Ile aux Cerfs, ostrvceta okruženog beskrajnim tirkiznim morem, sa belim sprudovima i nizom vodenih sportova, od parasejlinga do vožnje gliserom. Sama plovidba preko lagune, nad providnom vodom, već je doživljaj za pamćenje. Ljubitelji mira mogu se odvesti i do obližnje, znatno tiše plaže Palmar, dok se istočna obala generalno smatra jednom od najlepših i najmirnijih na ostrvu.

Mahébourg i Blue Bay

Na jugoistoku leži Mahébourg, jedan od najstarijih gradova ostrva, sa pomorskim muzejom i starim kreolskim kućama duž obale; njegov neužurbani, pomalo bezvremeni duh idealan je za upoznavanje sa lokalnim životom. Tek nešto južnije prostire se Blue Bay, morski park sa nekim od najbistrijih voda na ostrvu, raj za šnorkleranje među živopisnim koralima i ribama. Pred obalom, na malom ostrvcu, stražari napušteni svetionik Ile aux Fouquets, tih svedok pomorske prošlosti Mauricijusa.

Mauricijus kroz objektiv

Mauricijus je ostrvo koje se mora videti. Evo četrnaest kadrova koji vode od severa ka jugu, od Grand Baiea i crvene crkve Cap Malheureuxa, preko prestonice i svetog jezera, do planine Le Morne i mirnih laguna juga. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Kada posetiti Mauricijus

Najbolje vreme je od maja do decembra, tokom svežijeg i suvljeg dela godine, kada su temperature prijatne i kada se izbegava sezona ciklona. Period od juna do septembra idealan je za pešačenje i obilaske unutrašnjosti, dok su mirniji prelazni meseci (maj, novembar) odlični za kombinaciju plaže i istraživanja. Leto na južnoj hemisferi (decembar–april) toplije je i vlažnije, sa povremenim tropskim pljuskovima.

Praktično: valuta je mauricijska rupija (MUR), a sporazumevanje je lako, engleski je službeni jezik, francuski se široko govori, a u svakodnevici dominira topli mauricijski kreolski. Saobraćaj je levostran (nasleđe britanske uprave), pa pri iznajmljivanju automobila treba malo pažnje; ostrvo je inače poznato po gostoljubivosti i sigurnosti.

Ritam ostrva. Sever (Grand Baie) nosi živost i noćni život, zapad i jugozapad (Flic-en-Flac, Le Morne) plaže i planine, istok mirne lagune, a unutrašnjost kulturu i prirodu. Mauricijus se najlepše doživljava bez žurbe, uz tanjir kreolskog karija, čašu lokalnog ruma i zalazak nad okeanom.

Zaključak: mali raj na zemlji

Mauricijus je dokaz da se na malom prostoru može sažeti čitav svet, vulkanski vrhovi i bele plaže, prašume i koralne lagune, hramovi, crkve i džamije, i nacija u kojoj se sreću četiri kontinenta. Bilo da tragate za odmorom na pesku, planinarenjem ka oblacima ili susretom sa živom kulturom, ovo ostrvo ispunjava obećanje koje mu je Mark Tven dao još pre vek i po, da je lepše i od raja.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše članke o Baliju, Madagaskaru i Portugaliji, svako od tih odredišta krije svoju jedinstvenu priču koju vredi otkriti.