Kućica za pčele — kako napraviti bee hotel i pomoći biodiverzitetu u sopstvenom dvorištu

Kućica za pčele — kako napraviti bee hotel i pomoći biodiverzitetu u sopstvenom dvorištu

Postoji jedan mali DIY projekat koji u poslednjih desetak godina raste u popularnosti zajedno sa globalnom svešću o nestajanju insekata. Kućica za pčele, popularno zvana bee hotel, nije neka noviteta — slične strukture su pre dvesta godina postavljali manastiri i naučne ustanove u Evropi da bi privukli solitarne pčele za izučavanje. Razlika je u tome što je danas to amaterski projekat za svakoga ko ima dvorište ili balkon, koji za manje od jedne radne nedelje rada može da napravi konkretnu razliku u lokalnoj populaciji insekata. Kućica koja stane na šaku može u sebi da ima desetine pčela koje će celog leta oprašivati biljke u krugu od stotinjak metara — što je razlika koja se vidi i u vašem voću, povrću i ukrasnom cveću.

Zašto bee hotel — drama opadanja populacije insekata

Naučna studija koja je obišla svet — „Mehr als 75 Prozent Rückgang der Insektenbiomasse" objavljena 2017. godine u časopisu PLOS ONE, sprovedena u Nemačkoj — pokazala je da je u nemačkim prirodnim rezervatima biomasa letećih insekata opala za više od 75 odsto za 27 godina. Slične studije su urađene u drugim zemljama Evrope, uključujući Srbiju (Naučni institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković" u Beogradu) — i svuda je dobijen sličan rezultat. Insekata ima mnogo manje nego pre 30 godina, i posledice su počele da se vide u celom ekosistemu.

Glavni razlozi su poznati: intenzivna poljoprivreda sa pesticidima i monokulturama, gubitak prirodnih staništa (proširenje gradova, asfaltiranje, gubitak ledina), klimatske promene, i posebno nestajanje šupljih stabljika i drveta u kojima divlji insekti gnezde. Moderne bašte su „uredne" — bez šupljih stabljika korova, bez panjeva, bez naprslina u kori — što za pčele i druge solitarne insekte znači gubitak doma za gnežđenje.

Bee hotel rešava upravo tu konkretnu komponentu problema. Ne može da reši pesticide, klimatske promene ili gubitak staništa u širem smislu — ali u krugu od stotinu metara oko sebe, obezbeđuje mesta za gnežđenje kojih u modernoj urbanoj sredini gotovo i nema. Mali doprinos, ali umnožen sa hiljadama kućica koje su u poslednjih deset godina napravljene po Evropi, čini merljivu razliku u opstanku tih vrsta.

Solitarne pčele vs medonosne — koga ćete primiti u svoju kućicu

Najveća zabluda u vezi sa bee hotelom je da on prima medonosne pčele (Apis mellifera). To je pogrešno. Medonosne pčele žive u kolonijama od više hiljada radilica, sa maticom u središtu, u košnicama (pčelinjacima). Njima ne treba bee hotel — njima treba pčelar sa profesionalnom košnicom.

Bee hotel je za solitarne pčele (engleski solitary bees) — vrste koje žive same, bez kolonije. Svaka ženka samostalno bira mesto za gnežđenje, sama pravi gnezdo, sama nosi cvetni prah za buduće mlade, sama polaže jaja, i zatvara gnezdo. Bez radilica, bez matice, bez pčelara. Postoji više od 20.000 vrsta solitarnih pčela na svetu, od kojih više od 700 vrsta živi u Evropi — i u Srbiji.

Najčešće vrste koje će zauzeti vašu kućicu u Srbiji:

• Crvena zidarska pčela (Osmia bicornis) — najpopularnija „bee hotel pčela" u Evropi, rana proletna vrsta (mart-maj), izuzetno efikasan oprašivač voćnjaka. Jedna ovakva pčela oprašuje koliko 80-120 medonosnih pčela.
• Plava zidarska pčela (Osmia cornuta) — slično kao prethodna, ali manje uobičajena.
• Lisne pčele (Megachile rod) — koriste cevi za gnežđenje, izlepljuju ih komadićima izrezanih listova (otud im ime).
• Maskirana pčela (Hylaeus rod) — manje vrste, vole tanje cevi (3-5 mm).
• Solitarne osice (Trypoxylon, Ancistrocerus) — različite vrste; iako se zovu osice, nisu agresivne i ne ujedu osim ako se ne zgnječi.

Sve ove vrste su neagresivne. Solitarne pčele retko ujedaju — žensku može da ujede samo ako je zgnječena, mužjak nema žaoku uopšte. Ako u dvorištu imate decu ili psa, bee hotel je daleko bezbedniji nego klasičan pčelinjak.

Materijali — od besplatnog do malo novca

Predivna stvar kod bee hotela jeste što je većina materijala besplatna ili gotovo besplatna. Ne morate da idete u gvožđaru — često je dovoljno da se prošetate po dvorištu ili obližnjoj livadi.

Glavni elementi koje ćete koristiti:

• Bambus — najpopularniji materijal. Šuplji bambusi, isečeni na komade od 10-15 cm, su idealan dom za većinu solitarnih pčela. Bambus se može naći u prodavnicama za baštu ili kupiti online za 2-3 evra za snop. Ako imate u dvorištu — još bolje.
• Šuplje stabljike — od trske, divlje malina, ranice, suncokreta. Skupite u jesen kad su suve. Stabljike treba seči na komade 10-15 cm, gornji deo otvoren, donji prirodno zatvoren.
• Mali drveni paneli sa izbušenim rupama — uzmete blok drveta jelena (10-15 cm debljine), izbušite rupe različitih dijametara (3 mm, 5 mm, 8 mm, 10 mm) duboke 10-12 cm. Različite vrste pčela vole različite veličine rupa.
• Slama, lišće, suvi mahovi — za popunjavanje praznih prostora između bambusa, da spreče da insekti uđu kroz pozadinu.
• Daske od polovnih paleta — za okvir, krov i pozadinu kućice. Bukva ili bor, neimpregnirana (boja je toksična za insekte).

Alati:

• Šrafilo sa vijcima za drvo
• Pila (električna ili ručna)
• Burgija sa svrdlima različitih dijametara (3, 5, 8, 10 mm)
• Sečenje za bambus — može i obična pila, ali bolje je oštro testericu za grane
• Šmirgla — vrlo važno, krajevi cevi moraju biti glatki bez krhotina, jer hrapavi rubovi povređuju krila pčela

Ukupna cena za prvi bee hotel: 5-15 evra, manje ako koristite samo prikupljen materijal iz prirode i polovne palete.

Dimenzije i konstrukcija — od minimalne do velike kućice

Bee hotel može da bude različite veličine, zavisno od dvorišta i ambicije:

Mini (15×15×10 cm) — najmanji projekat, prikladan za balkon ili manje dvorište. Sadrži jedan snop bambusa 20-30 cevi. Vreme izrade: 1-2 sata. Idealno za prvi pokušaj, posebno sa decom.

Standard (30×30×15 cm) — najpopularnija dimenzija. Sadrži više snopova bambusa, dve-tri sekcije sa različitim materijalima (bambus, šuplje stabljike, drveni paneli sa rupama). Vreme izrade: 2-4 sata. Može da bude dom za 100-200 pčela u sezoni.

Veliki (60×40×20 cm) — za veće dvorište ili voćnjak. Sadrži veliki broj različitih materijala u više sekcija. Praktično ima dva ili tri „nivoa". Vreme izrade: jedan vikend. Može da bude dom za 300-500 pčela.

Za prvi pokušaj, preporučujemo standard veličinu (30×30×15 cm). Konstrukcija je vrlo jednostavna:

• Tri daske 30 cm dužine za pozadinu (3 daske od 10 cm visine i 30 cm dužine, slagane preko jedne na drugu).
• Dve daske 30×15 cm za bočne strane.
• Jedna daska 30×15 cm za dno.
• Jedna daska 33×17 cm za krov (mora da bude širi od kućice da kiša ne dolazi unutra).
• Svi delovi se spajaju vijcima u otvorenu „kutiju", čija je „prednja strana" otvorena i ide direktno na materijale za gnežđenje.

Sklapanje korak po korak — za vikend (i sa decom)

Pretpostavimo standard veličinu (30×30×15 cm). Postupak:

Korak 1 — Sečenje dasaka. Sečete sve elemente na meru. Pažljivo brusite svaki rub da nema krhotina.

Korak 2 — Pripremiti materijale za gnežđenje. Bambus seči na komade 10-12 cm, donji kraj treba biti prirodno zatvoren (čvor) ili zatvoriti komadićem testa ili glinom. Gornji kraj obavezno otvoren i izbrušen. Drveni paneli (15×15×10 cm) izbušiti rupama 3, 5, 8 i 10 mm — sve dubine 10 cm. Najdublje rupe (10 cm) imaju najveće šanse da budu zauzete.

Korak 3 — Sklapanje okvira. Pričvrstiti dno daske, pa bočne, pa tri pozadinske u sloju. Krov ide kasnije, na samom kraju. Okvir mora biti čvrst — visi godinama, sa decom koja ga povremeno otkače, sa vetrom, sa kišom.

Korak 4 — Popunjavanje sekcijama. Iznutra, popuniti različitim materijalima u sekcijama. Donja trećina — snop bambusa različitih dijametara (5, 7, 9 mm). Srednja trećina — drveni panel sa izbušenim rupama. Gornja trećina — snop šupljih stabljika i tanji bambusi. Sve čvrsto napakovati da insekti ne mogu kroz pozadinu.

Korak 5 — Stavljanje krova. Krov ide preko, sa malim nadgrubanjem (3 cm) preko prednje strane, da kiša ne pada direktno u rupe. Optimalno: krov pod malim uglom (15°) da voda lakše otiče.

Korak 6 — Glačanje i provera. Pre nego što okačite, prođite šmirglom preko svih unutrašnjih i spoljnih rubova. Posebno proverite da nigde ne stoje sitne krhotine drveta — one mogu da ranjava krila insekata.

Ovaj projekat je idealan za rad sa decom. Deca mogu da pomognu u sečenju bambusa, popunjavanju sekcija, glačanju. Naučiće šta su solitarne pčele, zašto su važne, i imaće osećaj da su nešto svoje napravila — što za male ekološke aktivnosti znači mnogo. Slično kao kod „Hranilice za ptice", ovaj projekat povezuje dete sa prirodom kroz konkretan rad rukama.

Gde postaviti kućicu — pet pravila za garantovanu zauzimanje

Lokacija kućice je presudna za njen uspeh. Loše postavljen bee hotel može da stoji godinama prazan. Dobro postavljen biva zauzet već u prvih mesec dana posle proletnjeg postavljanja. Pet pravila:

1. Sunce ujutro, polusenka popodne. Pčele su hladnokrvni insekti — treba im sunce da se zagreju pre nego što počnu da lete. Kućica okrenuta ka jugoistoku ili istoku — gde sunce ujutro greje a popodne je u polusenci — je idealna. Apsolutno izbegavajte severnu stranu (premračna) i južnu (preterano vruća).

2. Visina 1,2-2 metra od tla. Previše nisko (manje od 80 cm) — pčele preferiraju visinu. Previše visoko — ne možete da posmatrate niti da održavate. Idealno na visini grudi odraslog čoveka.

3. Zaklon od vetra. Pričvrstiti kućicu na zid kuće, ogradu, jak drveni stub. Ne na grana drveta — drvo se ljulja, što plaši pčele. Nijedna pčela neće gnezditi u kućici koja se njiše.

4. Suvo. Krov mora dobro pokrivati. Ako stoji ispod strehe — još bolje. Vlažan unutrašnji prostor je smrt za gnezda (uzgaja gljivice i bakterije koje ubijaju larve).

5. Blizu hrane i vode. U krugu od 50 metara treba biti najmanje pet-deset vrsta cvetajućih biljaka koje insekti vole. Mali izvor vode (bara, posuda sa kamenčićima na koje pčele mogu da slete) takođe pomaže. O biljkama koje pčele vole pišemo u sledećoj sekciji.

Šta saditi u blizini — biljke koje pčele i divlji insekti vole

Bee hotel ima smisla samo ako u okolini ima hrane. Pčele lete u krug od 200-500 metara od gnezda — što znači da treba postaviti hranu što bliže. Najbolje biljke koje privlače solitarne pčele:

• Maslačak, mlečika, čičak — „korov" koji svi pokušavaju da iskorene, a koji je kritična rana proletnja hrana za pčele. Ostavite bar jedan kutak dvorišta neopočišćen do kraja maja.
• Lavanda — klasika za pčele, cveta dugo (jul-septembar), miriše, lepo izgleda. Posejati u blizini kućice (3-5 grmova).
• Bosiljak — i vama za kuhinju i pčelama za hranu. Pisali smo o sličnoj biljci u članku o „Konjskom bosiljku".
• Nana, ruzmarin, majčina dušica, žalfija — sve začinske biljke koje cvetaju i privlače pčele. Posejati u visokom krevetu za baštu (vidi „Visoki krevet za baštu").
• Suncokret — i hrana za pčele, i kasnije šuplje stabljike koje možete koristiti za sledeći bee hotel. Dvostruka korist.
• Voćke u cvatu (jabuka, kruška, šljiva, trešnja) — primarna hrana za rane proletnje vrste pčela. Crvene zidarske pčele su upravo evoluirale za oprašivanje jabuka.
• Sokrenica, pelin, kosmos, hrizantema — cveće koje cveta u jesen i daje hranu pred zimu.

Pravilo „tri sezone cvetanja": uvek treba da imaš biljke koje cvetaju u proleće, leto i jesen. Tako pčele imaju hranu od marta do oktobra. Ako jedna sezona nedostaje, kućica će u toj sezoni biti prazna.

Zaključak — male stvari sa velikom ljubavlju

Rečenica Majke Tereze koja stoji na vrhu ovog članka — „Ne možemo svi činiti velike stvari, ali možemo činiti male stvari sa velikom ljubavlju" — možda najbolje opisuje suštinu bee hotela. Vi nećete sami spasiti svetski biodiverzitet sa jednom drvenom kutijicom okačenom na zid. Ali možete da spasete desetine pčela svake godine, da oprašite stotine biljaka u okolini, da svojoj deci pokažete šta znači raditi nešto malo a smisleno. Veličina rada se ne meri u veličini stvari, već u veličini srca koje je u njoj.

U svetu u kome se brzina i obim mere kao glavne vrednosti, bee hotel je tihi otpor — sporo, malo, ali stvarno. Insektima koje vaša kućica primi nije važno koliko ste kvadrata pretvorili u DIY projekat. Njima je važno da postoji jedno mesto na zemlji gde mogu da gnezde, prežive sezonu, donesu nove generacije. To je oblik dobra koje ne traži priznanje, ne objavljuje se na društvenim mrežama, ne donosi novac. Možda baš zato i jeste najčistiji oblik DIY filozofije.

Druge članke o radu rukama i pomoći prirodi pročitajte u našim tekstovima „Hranilica za ptice", „Visoki krevet za baštu", „Lovorov list: aromatični branitelj zdravlja" i „Konjski bosiljak: zaboravljeni lekoviti biser srpskih livada" — sve to su delovi iste filozofije života koji se gradi od malih korisnih radnji koje se sabiraju u nešto veliko.