Slovenija je alpska zemlja na razmeđi četiri sveta, Alpa, Mediterana, Panonske nizije i krša. Na jedva dvadeset hiljada kvadratnih kilometara stali su snežni vrhovi, smaragdne reke, vinogradi i more, a Slovenci je s razlogom zovu zemljom na sunčanoj strani Alpa. U nastavku vas vodimo kroz njene najlepše predele, a osnovne podatke o državi možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Zemlja na sunčanoj strani Alpa

Slovenija je jedina evropska zemlja u kojoj se u istom danu možete sunčati na Jadranu, ručati u vinogradu i večerati pod snegom: od mora do najviših vrhova nema ni dvesta kilometara. Više od polovine zemlje pokriva šuma, po čemu je Slovenija u samom evropskom vrhu, a kroz njen krš provlače se hiljade pećina, na čelu sa čuvenom Postojnskom jamom i Predjamskim gradom uzidanim u liticu. Nije slučajno što je jedina država sveta koja je svoj najviši vrh stavila i na grb i na zastavu: Triglav od 2.864 metra ovde nije samo planina nego nacionalna svetinja, a stari običaj kaže da pravi Slovenac postaješ tek kada se jednom popneš na njega.

Za nas je Slovenija i priča o komšiluku i zajedničkom pamćenju: decenije zajedničke države ostavile su jezik koji razumemo bez prevodioca, gradove u koje se stiže bez pasoške filozofije i navike koje se prepoznaju iz prve. A opet, ova zemlja ume da iznenadi i najprekaljenije putnike. Slovenci su svetu dali lipicanere iz Lipice, kranjsku pčelu po kojoj je Ujedinjenim nacijama predložen Svetski dan pčela, i planinarsku kulturu u kojoj i penzioneri vikendom osvajaju dvohiljadarke. Krenimo redom, od jezera koje je postalo razglednica cele države.

Julijski Alpi: Bled, Bohinj i Kranjska Gora

Severozapad Slovenije pripada Julijskim Alpima, planinama od svetlog krečnjaka koje se dižu pravo iz zelenih dolina. Tu je Triglavski nacionalni park, jedan od najstarijih u Evropi, i tu su prizori zbog kojih se u Sloveniju vraća.

Bled: ostrvo, zvono i kremšnita

Blejsko jezero je najpoznatija slika Slovenije: tirkizna voda, jedino pravo ostrvo u državi i na njemu crkva Marijinog uspenja sa zvonom želja, ko ga povuče i nešto poželi, kažu, želja mu se ispuni. Do ostrva se plovi pletnom, drvenim čamcem koji veslaju samo za to školovani veslači, a sa litice od sto metara sve to posmatra Blejski grad, jedan od najstarijih zamkova Slovenije, prvi put pomenut još 1011. godine.

Bled ima i svoj slatki simbol: kremšnitu, kocku od hrskavog testa, vanil krema i šlaga, koja se ovde pravi po istoj recepturi od 1953. godine i bez koje poseta jednostavno ne važi. Najlepši pogled na jezero, ostrvo i Alpe u pozadini čeka na vidikovcima Ojstrica i Mala Osojnica, posle pola sata uspona, fotografija odatle je ona koju ste sto puta videli, a sada je konačno možete napraviti sami.

Bohinj i Savica: gde se rađa Sava

Pola sata dalje uz dolinu, u srcu Triglavskog parka, leži Bohinjsko jezero, veće, tiše i divljije od Bleda, omiljeno kod onih koji beže od gužve. Iznad njegovog zapadnog kraja, iz krške stene izbija vodopad Savica i pada 78 metara u smaragdni kotao: to je izvor Save Bohinjke, jedne od dve reke koje se kod Radovljice sastaju u našu Savu. Voda koja vam kod Beograda protiče ispod Brankovog mosta, ovde počinje kao slap u alpskoj šumi.

Kranjska Gora i doline pod Špikom

Na samom severozapadu, uz granicu sa Austrijom i Italijom, smestila se Kranjska Gora, najpoznatiji slovenački skijaški centar i pozornica svetskog kupa u slalomu. Leti su njene doline još lepše: selo Gozd Martuljek leži pod nazubljenim Špikom kao pod kulisom, a nedaleko je i Viševnik na Pokljuki, omiljena „prva dvohiljadarka" slovenačkih planinara, sa koje se u zimski suton vidi pola Julijskih Alpa. Upravo ovaj kraj, dolina pod snežnim vrhovima, krasi i naslovnu sliku ovog vodiča.

Smaragdna Soča i Logarska dolina

Sa druge strane Julijskih Alpa teče reka koju mnogi zovu najlepšom u Evropi: Soča, boje smaragda od izvora do ušća, toliko neobične da je Slovenci zovu jednostavno, smaragdna lepotica.

Bovec: prestonica adrenalina

U gornjem toku Soče, pod vrhovima Kanina, leži Bovec, prestonica slovenačkog avanturizma: rafting i kajak po brzacima, kanjoning kroz klisure pritoka, zip-line preko doline i letenje paraglajderom sa Mangarta. Ali Soča nije samo adrenalin, njena dolina pamti i Soški front iz Prvog svetskog rata, jedno od najsurovijih ratišta Evrope, pa se danas uz reku pruža Put mira sa ostacima rovova i spomen-kosturnicama.

Nizvodno kod Kobarida i Tolmina reka se smiruje u tirkizne bazene i korita uglačana do savršenstva, a ribolovci iz celog sveta dolaze zbog soške pastrmke, endemske lepotice koja naraste preko metra. Kupanje u Soči je posebna disciplina: voda retko pređe petnaest stepeni, ali posle prvog šoka sledi osećaj koji se ne zaboravlja.

Solkanski most: kameni rekorder

Pred sam izlazak Soče u ravnicu, kod Nove Gorice, reku premošćuje građevina za rekorde: Solkanski most, sa kamenim lukom raspona 85 metara, najvećim na svetu među železničkim mostovima od kamena. Sagrađen je 1906. godine za Bohinjsku prugu, srušen u Prvom svetskom ratu pa verno obnovljen, i danas preko njega prolaze vozovi kao pre sto godina, dok ispod njega Soča pravi svoj poslednji alpski zavoj.

Logarska dolina i Rinka

Istočnije, u Kamniško-Savinjskim Alpima, krije se dolina koju zovu najlepšom ledničkom dolinom Evrope: Logarska dolina, sedam kilometara savršenog zelenog tepiha između okomitih stena. Na njenom kraju, iz amfiteatra sivog i oker krečnjaka, pada vodopad Rinka visok 90 metara, uz koji se popne svako ko dođe, jer na vrhu čeka planinska koliba Orlovo gnezdo sa pogledom pravo niz celu dolinu.

Crkvice na bregovima i freske Istre

Ako Slovenija ima zaštitni foto-motiv posle Bleda, onda su to usamljene crkvice na vrhovima bregova: gotovo svako uzvišenje krasi po jedan beli toranj, a fotografi ih love u jesenjoj magli kada iz nje vire kao ostrva.

Sveti Primož i Sveti Tomaž

Najslavnije među njima su Sveti Primož nad Kamnikom, gotička hodočasnička crkva na travnatoj terasi visoko iznad doline, sa freskama iz 16. veka, i Sveti Tomaž kod Škofje Loke, crkvica na usamljenom bregu koja je zbog jutarnjih magli postala jedan od najfotografisanijih motiva Slovenije. Do obe se dolazi lakim pešačenjem kroz šumu i livade, a nagrada je pogled koji objašnjava zašto su stari majstori crkve dizali baš ovde, bliže nebu.

Hrastovlje: Mrtvački ples iz 1490.

U slovenačkoj Istri, u selu Hrastovlje, stoji mala romanička crkva Svete Trojice opasana odbrambenim zidom protiv turskih upada. Spolja skromna, iznutra je jedno od najvećih blaga Slovenije: zidove joj u celosti pokrivaju freske iz 1490. godine, među njima i čuveni Mrtvački ples, povorka u kojoj kostur za ruku vodi i papu, i cara, i trgovca, i prosjaka, podsećajući da su pred smrću svi jednaki.

Freske su vekovima stajale skrivene ispod maltera i otkrivene su tek 1949. godine, što ih je verovatno i spaslo. Danas u polumraku crkvice, uz zvuk automatskog vodiča, deluju snažnije od mnogih katedrala: srednjovekovni strip o životu, žetvi, grehu i smrti, naslikan rukom majstora Jovana iz Kastva.

Goriška brda: slovenačka Toskana

Na zapadu, uz italijansku granicu, talasa se kraj koji bi se lako pomešao sa Toskanom: Goriška brda, bregovi pod vinogradima, višnjama i maslinama, sa kamenim selima na vrhovima. Najlepše od njih je Šmartno, utvrđeno selo sa kulama i zvonikom oko koga se vinogradi šire unedogled, upravo onakvo kakvo ga vidite u našoj galeriji. Ovde se rađaju rebula i druga vina po kojima je Slovenija tiho postala velika vinska adresa, a svakog juna Brda mirišu na trešnje kojima snabdevaju pola regiona.

Štajerska: Ptuj, Celje i najstarija loza sveta

Istočna Slovenija je pitomija: bregovi pod vinogradima, termalne banje i gradovi koji pamte Rimljane, viteške redove i grofove čija se priča dotiče i naše istorije.

Ptuj: najstariji grad i kurenti

Na Dravi leži Ptuj, najstariji slovenački grad, rimski Poetovio u kome je car Vespazijan proglašen za imperatora. Nad crvenim krovovima starog jezgra bdi ptujski dvorac, a ispod njega zvonik sa čuvenim crvenim tornjem, panorama grada sa reke jedna je od najlepših gradskih slika Slovenije. Ptuj je najživlji u februaru, kada ulicama zavlada kurentovanje: karneval pod zaštitom UNESCO-a u kome kurenti, obučeni u ovčje kože sa zvonima oko pasa, zvoncima i bukom teraju zimu iz kraja. Nedaleko je i Velika Nedelja, selo čiji dvorac i crkva pamte Tevtonski viteški red i bitku na Cvetnu nedelju po kojoj je celo mesto dobilo ime.

Celje: grofovi koji su se orodili sa Brankovićima

Pod ruševinama najveće srednjovekovne tvrđave u Sloveniji leži Celje, grad slavnih grofova Celjskih, jedine domaće dinastije koja se uspela do samog vrha Evrope. Njihove tri zlatne zvezde i danas stoje u grbu Slovenije, a njihova priča vezuje se i za našu: poslednji grof, Ulrih II, bio je oženjen Katarinom Branković, ćerkom despota Đurđa, pa je srpska princeza bila gospodarica Celja sve do muževljeve pogibije 1456. godine. Sa zidina Starog grada danas se pruža pogled na grad i Savinju, a u gradskom muzeju čuvaju lobanje poslednjih Celjskih kao memento jednog naglo ugašenog sna.

Maribor i loza od četiri veka

Drugi grad Slovenije, Maribor, čuva živi Ginisov rekord: na fasadi kuće na dravskom keju raste Stara trta, vinova loza stara preko 400 godina, najstarija na svetu koja još rađa. Svake jeseni sa nje se svečano obere pedesetak kilograma grožđa, a vino ide u minijaturne flaše koje se poklanjaju samo najvažnijim gostima države. U okolini su i vinski bregovi Pohorja i gradići poput Slovenske Bistrice sa baroknim dvorcem, savršeni za lagano tumaranje od kleti do kleti.

Slovenija kroz objektiv

Od blejskog ostrva do najstarije loze sveta, evo osamnaest kadrova koji sažimaju ovaj vodič. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Kada posetiti Sloveniju

Najlepše je od maja do oktobra: u proleće su vodopadi najsnažniji a livade u cvetu, leto je sezona jezera i Soče, a jesen boji Goriška brda i vinske bregove Štajerske u zlato, i donosi one čuvene magle iz kojih vire crkvice na bregovima. Zima pripada skijašima u Kranjskoj Gori i na Pohorju, a Bled pod snegom izgleda kao iz bajke; u februaru ne propustite ptujsko kurentovanje.

Praktično: u Sloveniju se iz Srbije ulazi sa biometrijskim pasošem, bez vize; zemlja je u EU, Šengenu i evrozoni, pa menjačnica ne treba. Vremenska zona je ista kao naša, jezik razumljiv posle prvog dana, a autoputem preko Zagreba od Beograda do Ljubljane stiže se za oko pet sati. Za Triglavski park i planinske doline računajte na vinjetu i na to da se popularni parkinzi (Bled, Bohinj, Logarska) leti naplaćuju i pune do podneva.

Ritam putovanja. Za prvi susret dovoljan je produženi vikend: Ljubljana sa zmajevima i Plečnikovim mostovima, pa Bled i Bohinj. Ko ima nedelju dana, dodaje dolinu Soče preko prevoja Vršič, Postojnsku jamu i Piran na moru, uz veče u gostilni: štruklji, kranjska kobasica, jota i čaša rebule dovoljni su da shvatite zašto se iz Slovenije uvek vraćamo planirajući sledeći dolazak.

Zaključak: mala zemlja, velika priča

Slovenija je dokaz da veličina nije stvar kvadrature: na dva sata vožnje stanu alpsko jezero sa ostrvom, najzelenija reka Evrope, freske stare pet vekova i loza koja rađa četiri stoleća. Zemlja u kojoj se svaki breg popne, svaka reka prepliva i svaki gost razume, jer smo se, negde usput, već sreli.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše vodiče kroz Mađarsku, Indiju, Portugaliju, Bali, Mauricijus i Keniju, svako od tih odredišta krije svoju priču koju vredi otkriti.