Mađarska je srednjoevropska zemlja u srcu Panonske nizije, kraj kroz koji Dunav teče kao glavna ulica, u kome termalni izvori greju kupače već dva milenijuma, a beskrajna pusta čuva konjanike i legende. U nastavku vas vodimo kroz njene najlepše predele, a osnovne podatke o državi možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Srce Panonije: reka, jezero i ravnica

Mađarska leži u samom središtu Evrope, u velikoj Panonskoj niziji koju je nekada prekrivalo praistorijsko more, a danas je presecaju Dunav i Tisa. Na prostoru nešto većem od Srbije smestila se zemlja neverovatne raznolikosti: prestonica koju mnogi zovu najlepšim gradom na Dunavu, najveće jezero Srednje Evrope, vulkanski bregovi okrunjeni dvorcima, pećinski lavirinti pod zaštitom UNESCO-a i pusta kojom i danas odjekuje topot kopita.

Mađari su u ovu ravnicu stigli krajem 9. veka iz dalekih stepa, predvođeni knezom Arpadom, a po legendi ih je na put povela mitska ptica Turul. Doneli su jezik koji ni danas ne liči ni na jedan u komšiluku, jer pripada ugro-finskoj porodici, srodniji finskom nego bilo kom susednom. Hiljadu godina kasnije, ta zemlja je dala svetu Rubikovu kocku, hemijsku olovku i vitamin C u kristalu, a njena kuhinja, zamirisana crvenom paprikom, postala je sinonim za srednjoevropski gulaš. Za nas je Mađarska i najbliža velika evropska priča: od Beograda do Budimpešte stiže se za manje od četiri sata.

Budimpešta: kraljica Dunava

Svako putovanje kroz Mađarsku počinje, ili se završava, u gradu koji je zapravo troje: brdoviti Budim i ravna Pešta spojeni su tek 1873. godine, zajedno sa starom Obudom, u prestonicu koja danas broji skoro dva miliona duša.

Parlament: kruna na obali reke

Simbol grada i jedna od najfotografisanijih zgrada Evrope, mađarski Parlament, diže se pravo iz peštanske obale Dunava: gotovo 700 prostorija, 365 tornjića i kupola visoka tačno 96 metara, u čast 896. godine kada su Mađari stigli u Panoniju. Uveče, kada se upali hiljade sijalica, njegov odraz u reci pretvara ceo kej u pozorište. Unutra se, pod stražom, čuva kruna Svetog Stefana, relikvija starija od većine evropskih država.

Budim: Ribarska tvrđava i Matijina crkva

Preko reke, na budimskom bregu, čeka najlepši vidikovac grada: Ribarska tvrđava, bela bajkovita kolonada sa sedam kula, po jedna za svako od sedam mađarskih plemena. Iza nje se diže Matijina crkva sa krovom od šarenih Žolnai keramičkih crepova, u kojoj su krunisani kraljevi i carevi, među njima i Franc Jozef i carica Sisi. Odavde se Parlament, Dunav i mostovi vide kao na dlanu, pa nije čudo što je ceo ovaj potez pod zaštitom UNESCO-a.

Grad banja

Budimpešta je i jedina velika evropska prestonica sa preko sto termalnih izvora: kupanje su ovde ozakonili još Rimljani, nastavili Turci, a krunisala Austrougarska. Sečenji banja, žuta neobarokna palata u gradskom parku, čuvena je po prizoru kupača koji se zimi, dok se para diže iznad vode, kartaju usred bazena; Gelert mami secesijskim mozaicima, a turski Rudaš kupolom iz 16. veka. Posle celog dana hoda, ništa bolje od tridesetosam stepeni tople vode i pogleda na grad.

Balaton: mađarsko more

Sat i po vožnje jugozapadno od prestonice, ravnica se otvara u tirkiz: Balaton, najveće jezero Srednje Evrope, dugačko 77 kilometara, toliko prostrano da mu se sa jedne obale druga gubi u izmaglici. Mađari ga bez trunke ironije zovu svojim morem.

Dve obale, dva sveta

Južna, šomođska obala je plitka i peskovita: voda se greje brzo, deci je do kolena sto metara od plaže, pa su tu letovališta poput Šiofoka, prestonice letnje zabave. Severna, vesprimska obala je dublja i dramatičnija, sa vinogradima po obroncima ugaslih vulkana i jedrilicama koje čekaju vetar. Između njih svakog leta plove beli brodovi i stotine jedara, a najlepši prizor je regata kad se ceo horizont zabeli.

Tihanj: lavanda iznad jezera

Sa severne obale u jezero se uvlači poluostrvo Tihanj, sa benediktinskom opatijom iz 1055. godine čija je osnivačka povelja najstariji dokument sa mađarskim rečima. Krajem juna bregovi oko opatije se zaplave od lavande, pa ceo kraj zamiriše na Provansu; u svakoj kućici prodaju lavandin med i sladoled. Nedaleko odatle, u Balatonfiredu, sa keja kreću izletnički brodovi, a u Herendu se već dva veka oslikava porcelan koji je krasio i carske trpeze.

Dunav: od Estergoma do bačke ravnice

Severno od Budimpešte Dunav pravi svoj čuveni lakat, Dunavsku krivinu, probijajući se između šumovitih planina, najlepši rečni pejzaž Mađarske.

Estergom: bazilika nad rekom

Na samoj krivini, na bregu iznad reke, diže se najveća crkva Mađarske: estergomska bazilika, visoka sto metara, sa kupolom pod kojom stane pola grada. Estergom je bio prva mađarska prestonica i mesto gde je krunisan Sveti Stefan, prvi kralj; danas most Marije Valerije ispod bazilike spaja dve države, jer je na drugoj obali već Slovačka. Uz krivinu se nižu i Višegrad sa citadelom iznad reke i Sentandreja, barokna varošica koju su gradili srpski trgovci i u kojoj i danas stoje srpske crkve.

Ravnica uz reku: kajakom kroz Bačku

Južno od prestonice Dunav ulazi u ravnicu koja se ne razlikuje mnogo od naše Vojvodine, i to bukvalno: ovo je mađarski deo Bačke. Kod sela Dusnok, rukavac Vajaš leti postane zelena staza za stotine kajaka i čamaca, između kukuruznih polja i seoskih krovova. To je ona tiša, domaća Mađarska: ribarske čarde uz nasip, riblja čorba koja se ovde kuva ljuća nego igde, i predveče mirno kao na našim rukavcima.

Sever: dvorci, pećine i vodopadi

Uz slovačku granicu Mađarska konačno dobija visinu: niz šumovitih planina krije njene najlepše dvorce, najdublje pećine i jedina prava planinska jezera.

Lilafired: palata u šumi

U srcu planine Bik (Bükk), nad smaragdnim jezerom Hamori, stoji prizor kao iz romana: Lilafired, neorenesansna palata-hotel iz dvadesetih godina prošlog veka, okružena visećim vrtovima i najvišim vodopadom Mađarske. Nekada odmaralište pisaca i glumaca, danas je polazna tačka za šumske staze, pastrmske ribnjake i vožnju uskotračnom prugom kroz bukove šume.

Šumeg i Regec: stražari na bregovima

Mađarski dvorci nisu bajkoviti zamkovi nego ratnici: Šumeg, na golom krečnjačkom bregu iznad istoimene varoši, jedna je od najočuvanijih tvrđava zemlje, sa viteškim turnirima koji leti ožive njegovo dvorište. Na severoistoku, iznad zemplenskih šuma, ruševine tvrđave Regec čuvaju uspomenu na kuruce i kneza Rakocija, koji je tu proveo detinjstvo; upravo taj breg u zalazak sunca krasi naslovnu sliku ovog vodiča.

Aggtelek: katedrale pod zemljom

Na samoj granici sa Slovačkom krije se podzemno čudo pod zaštitom UNESCO-a: pećinski sistem Aggtelek, sa preko 26 kilometara kanala. U najvećoj dvorani pećine Baradla, među stalagmitima visokim i po dvadeset metara, leti se održavaju koncerti, jer je akustika bolja nego u većini sala. Ulaz čuva selo Jošvafe, šaka kuća sa crvenim krovovima u dolini, kao da je vreme tu stalo pre sto godina. Nedaleko su i barokni Eger sa svojom tvrđavom, i Tokaj, čije zlatno vino Mađari zovu kraljem vina i vinom kraljeva.

Pusta i Turul: ravnica koja pamti

Istočno od Tise prostire se ono što stranci najpre zamisle kad čuju „Mađarska": beskrajna travnata ravnica, pusta.

Hortobađ: more trave

Hortobađ, najveća netaknuta stepa Srednje Evrope i UNESCO baština, mesto je gde horizont stoji na svih 360 stepeni. Ovde čikoši, mađarski kauboji u širokim plavim košuljama, i danas demonstrišu jahačke bravure, a ravnicom pasu sivi podolski volovi ogromnih rogova, racka ovca zavrnutih rogova i mangulica, čupava svinja čije meso Mađari smatraju delikatesom. Uz pastire je vekovima trčala i mađarska vižla, riđi ptičar baršunastog pogleda, danas jedan od najomiljenijih pasa sveta; na našem kadru iz videa upravo jedna vižla juri kroz travu do kolena. Leti iznad ravnice trepere fatamorgane, a s jeseni nebo prekrije na desetine hiljada ždralova u seobi.

Turul: ptica koja je dovela narod

Nad gradom Tatabanja, na litici iznad autoputa za Beč, raširila je krila najveća ptičja statua Evrope: bronzani Turul raspona krila od petnaest metara, sa Atiline sabljom u kandžama. Po legendi, upravo je Turul u snu najavio rođenje dinastije Arpadovića i poveo mađarska plemena u Panoniju; danas je omiljeni vidikovac sa koga se ravnica pruža do horizonta, i podsetnik koliko duboko legende ovde sežu.

Mađarska kroz objektiv

Od zlatnog Parlamenta do zaleđenih jezera Heveša, evo trinaest kadrova koji sažimaju ovaj vodič. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Kada posetiti Mađarsku

Najlepše je u proleće i ranu jesen, kada Budimpešta nije ni vrela ni pretrpana, a vinogradi oko Tokaja i Balatona menjaju boje. Leto je sezona Balatona i festivala, na čelu sa čuvenim Sigetom u avgustu; zima ima svoju magiju, jer se tada u banjama kupate dok napolju veje, a božićni vašari mirišu na kuvano vino i kirtoš kolač.

Praktično: u Mađarsku se iz Srbije ulazi sa biometrijskim pasošem, bez vize; zemlja je u EU i Šengenu. Valuta je forinta (kartice prolaze skoro svuda), vremenska zona ista kao naša, a autoput od Beograda do Budimpešte vodi za nepuna četiri sata, uz Segedin na jedva sat i po od Subotice. Za banje ponesite kapu za kupanje, u nekim bazenima je obavezna.

Ritam putovanja. Za prvi susret dovoljan je produženi vikend u Budimpešti sa jednim izletom, Sentandreja ili Estergom. Ko ima nedelju dana, spaja prestonicu, Balaton i jedan severni dvorac, uz obavezno veče u čardi: gulaš iz kotlića, riblja čorba, langoš i čaša tokajca dovoljni su da shvatite zašto se komšijama stalno vraćamo.

Zaključak: velika priča u komšiluku

Mađarska je dokaz da za veliko putovanje ne treba veliki put: na nekoliko sati od kuće čekaju grad koji se uveče pali kao luster, jezero-more, dvorci na vulkanima, katedrale pod zemljom i ravnica u kojoj legende još jašu. Zemlja čiji jezik ne razumemo ni posle sto godina komšiluka, a čiju kuhinju, banje i Dunav razumemo iz prve.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše vodiče kroz Portugaliju, Panamu, Bali, Mauricijus i Keniju, svako od tih odredišta krije svoju priču koju vredi otkriti.