Portugalija je najzapadnija zemlja kontinentalne Evrope, zemlja beskrajnog okeana, drevnih zamkova, fada i zlatnih zalazaka. U nastavku vas vodimo kroz njene najlepše gradove, ostrva i obale, a osnovne podatke o državi možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Zemlja na kraju Evrope: okean, pluta i najstarije granice

Portugalija je okrenuta licem ka Atlantskom okeanu, a leđima ka Španiji, i razdvaja je granica koja spada među najstarije i najstabilnije u Evropi, nepromenjena već skoro osam vekova, od 1249. godine. Podeljena na 18 distrikta i 2 autonomne regije (Madeira i Azori), ova nacija je mikrokosmos čuda razapet duž 1.794 kilometra obale. Na jugu se prostiru zlatne plaže Algarvea koje miluje više od 3.000 sunčanih sati godišnje, dok se na severu prelivaju zeleni, atlantski pejzaži, pa tako na malom prostoru susrećemo mediteransku, atlantsku, pa čak i suptropsku klimu na ostrvu Madeira.

Dok talasi neprekidno zapljuskuju dugu obalu, u unutrašnjosti zemlje stoji više od 150 zamkova, tihih svedoka istorije izgubljene u izmaglici vremena. Zamak São Jorge u Lisabonu i zamak u Óbidosu samo su dva primera tih arhitektonskih čuda. U ovom prirodnom okruženju, Portugalija je i jedan od najvećih svetskih proizvođača plute: daje oko 50% svetske proizvodnje, sa približno 100.000 tona godišnje. A bogatstvo ove zemlje vidi se u svakom kutku, i u gradovima koji vrve od života i ugoste preko 27 miliona turista svake godine.

Sever: Porto, vino i kolevka nacije

Sever Portugalije je srce njenog identiteta, kraj vina, kamenih gradova i mesta gde je rođena sama nacija. Ovde se atlantski vetar meša sa mirisom vina koje miruje u podrumima, a istorija se oseti u svakoj popločanoj uličici.

Porto: grad na reci Douro

Između obala reke Douro nalazi se grad koji odmah uđe u srce onome ko ga poseti. Miris mora meša se sa mirisom vina koje počiva u gradskim podrumima Vila Nove de Gaje, dok se kuće penju uz brda stvarajući mozaik crvenih krovova. Četvrt Ribeira, zaštićena pod okriljem UNESCO-a, vrvi od uzanih uličica, šarenih fasada i gostoljubivih restorana u kojima se služe tipična jela poput frančezinje i bakalara. Vredi posetiti i železničku stanicu São Bento, čuvenu po azulejosima, karakterističnim portugalskim plavo-belim pločicama koje pričaju priče o istoriji zemlje.

Dolina Douro: kolevka porto vina

Reka Douro vijuga između planina koje je čovek vekovima oblikovao u terase što se pružaju dokle pogled seže. Ovde se rađa porto, vino koje je donelo bogatstvo regionu i proslavilo čitavu naciju širom sveta. Vinova loza penje se uz strme padine, svedočeći o tradiciji dugoj stolećima. U jesen, tokom berbe, sela ožive dok radnici beru i muljaju grožđe metodama koje se prenose s kolena na koleno. Nekada su tradicionalni čamci rabelo bili jedini način da se buradi prevezu do obale; danas mirno počivaju na vodi, a dolina Douro ostaje priča o ljudskoj istrajnosti i vezi između prošlosti i sadašnjosti.

Guimarães i Braga: gde je sve počelo

Guimarães je poznat kao „kolevka Portugalije", grad u kome je rođen prvi portugalski kralj, Afonso Henriques. Pod zaštitom UNESCO-a, ovaj srednjovekovni grad je splet uskih uličica, očaravajućih trgova i savršeno očuvanih istorijskih zdanja, nad kojima dominiraju zamak i obližnja Palata vojvoda od Bragance. Nedaleko odatle, Braga, jedan od najstarijih gradova zemlje, zove se „portugalski Rim" zbog mnoštva crkava i verskih spomenika. Njeno svetilište Bom Jesus do Monte, sa raskošnim baroknim stepeništem, pruža jedinstven panoramski pogled.

Lisabon i kraj kopna: fado, azulejos i Atlantik

Centar i zapad zemlje pripadaju prestonici Lisabonu i njenoj magičnoj okolini, od bajkovite Sintre do tačke na kojoj se Evropa završava, a počinje beskraj okeana.

Lisabon: prestonica na sedam brda

Glavni grad Portugalije očarava energijom i bezvremenim šarmom. Smešten duž reke Težo (Tagus), Lisabon je vekovima bio raskršće kultura i istorije. Šetnja njegovim ulicama znači uroniti u mozaik boja i zvukova, od žutih tramvaja koji kloparaju uz brda, do melanholičnih pesama fada koje odzvanjaju uličicama Alfame, najstarije gradske četvrti. Lisabon je i grad velikih spomenika: Kula Belém, ikona doba pomorskih otkrića, i manastir Žeronimuš sa veličanstvenim gotsko-manuelinskim klaustrom, dva su nezaobilazna mesta. A za kraj dana tu je živopisna četvrt Bairro Alto, čuvena po noćnom životu i kafanama.

Sintra: bajka u kamenu

Svega nekoliko kilometara od Lisabona krije se svet u kome mašta dobija oblik u kamenu i vrtovima. Zamkovi Sintre kao da nisu sagrađeni, već izrasli iz same zemlje. Kada jutarnja magla obavije brda, palata Pena izranja u svojim nemogućim bojama, crvenoj, žutoj, plavoj, kao kraljevski hir koji prkosi svakoj arhitektonskoj logici. Više, uza sam greben, zmijoliko se pruža Maorski zamak, dok se ispod površine imanja Quinta da Regaleira krije lavirint tunela koji vodi do čuvenog „inicijacijskog bunara", spirale što se spušta ka središtu zemlje.

Cabo da Roca: kraj poznatog sveta

Vetar neumorno šiba ovaj rt koji se pruža u Atlantik kao izazov bačen okeanu. Ovde se Evropa završava, a počinje beskraj. Sa ovih obala portugalski moreplovci otiskivali su se u nepoznato, vođeni samo zvezdama. Svetionik kroz morsku izmaglicu seče svetlost od 1772. godine, dok talasi snažno udaraju o litice. Cabo da Roca nije samo geografska tačka, to je granica nekadašnjeg poznatog sveta, mesto gde je čovečanstvo moralo da pronađe hrabrost da pogleda iza horizonta. Nedaleko, selo Azenhas do Mar prkosi gravitaciji svojim belim kućama koje se kaskadno spuštaju ka moru.

Ponesite jaknu čak i leti, vetar sa okeana ume da obori s nogu, a magla se navuče za nekoliko minuta. U suvenirnici pored svetionika može se kupiti i povelja sa vašim imenom, kao uspomena da ste stajali na najzapadnijoj tački evropskog kopna.

Jug i unutrašnjost: Algarve, Alentejo i utvrđena sela

Jug Portugalije otkriva se kroz kamene lukove koje je isklesao okean i kroz zlatna prostranstva Alenteža, posuta belim selima i tvrđavama nalik na okamenjene čuvare.

Algarve: litice, pećine i skrivene plaže

Algarve se otkriva kroz kamene lukove koje je okean uklesao u stenu. Ponta da Piedade para Atlantik kulama od stene i morskim pećinama dostupnim samo s mora. Grad Lagos čuva zidine iz maorskog perioda, a luka se u zoru puni ribarskim čamcima. Faro, glavni grad Algarvea, kapija je prirodnog parka Ria Formosa, prostranog područja laguna i ostrva, raja za ljubitelje prirode. Nešto istočnije, Tavira leži na obalama reke Gilão, sa istorijskim jezgrom u kome se mešaju maorska, gotska i renesansna arhitektura, i rimskim mostom od sedam lukova.

Alentejo: utvrđena sela i beskrajna ravnica

U srcu zemlje prostire se Alentejo, region gde nebo dominira nad zemljom, a polja pšenice talasaju se do horizonta, isprekidana tek stoletnim hrastovima plutnjacima. Ovde se nižu prava dragulja: Évora, pod zaštitom UNESCO-a, čuva rimski hram, katedralu i jezivu Kapelu kostiju; Monsanto je selo uklešteno između ogromnih granitnih gromada, kao da je izašlo iz bajke; Marvão i Elvas krune se moćnim utvrđenjima, Elvas svojim zvezdastim zidinama i monumentalnom tvrđavom Forte da Graça, remek-delom vojnog graditeljstva 18. veka. Tu je i bajkoviti Óbidos, opasan zidinama, čiji se zamak danas pretvorio u elegantni hotel.

Ovde se i živi najsporije: uz crni svinjski but, hlebnu čorbu asordu i vino iz ravnice, popodne traje koliko i razgovor. Nije slučajno što iz Alenteža dolazi i kante alentežano, otegnuto muško horsko pevanje pod zaštitom UNESCO-a, glas same ravnice. Alentejo daje i polovinu svetske plute, hrastovi se ljušte svakih devet godina, pa brežuljci stoje obeleženi brojevima berbe.

Ostrva u Atlantiku: Madeira i Azori

Daleko od kopna, usred okeana, leže dva arhipelaga koja čine Portugaliju još raznovrsnijom. Madeira je dragulj Atlantika, spoj planinskih pejzaža i vrtova, sa vrtoglavim liticama i stazama koje vijugaju kroz lovorove šume (laurissilva), takođe pod zaštitom UNESCO-a. Njene levade, drevni kanali za navodnjavanje uklesani u stenu, formiraju mrežu dugu oko 2.500 kilometara. Glavni grad Funšal vrvi od šarenih pijaca i botaničkih bašti.

Arhipelag Azori, smešten u srcu Atlantika, čini devet ostrva spektakularnih, raznolikih pejzaža: vulkanskih kratera, plavih jezera i termalnih izvora. São Miguel, najveće ostrvo, poznato je po plantažama čaja, jedinim u Evropi, i po prirodnim bazenima Furnaša. Azori su i idealno mesto za posmatranje kitova i delfina u njihovom prirodnom staništu.

Saudade, fado i ukusi Portugalije

Portugalija je zemlja bogata emocijama, gde saudade, osećaj nostalgije i melanholije duboko ukorenjen u kulturi, nalazi svoj najviši izraz u fadu, dirljivoj muzici koja odzvanja naročito u uličicama lisabonske Alfame i među studentima drevne Koimbre. Upravo u toj neužurbanosti i čežnji krije se duša ove zemlje.

Moja otadžbina je portugalski jezik.- Fernando Pesoa, portugalski pesnik

A taj jezik odjekuje daleko izvan granica: govori ga preko 250 miliona ljudi širom sveta, i službeni je u čak 9 zemalja, među kojima su Brazil, Mozambik i Angola, najtrajnije nasleđe doba kada je ova mala evropska zemlja vladala prostranim kolonijalnim carstvima. Kada je reč o ukusima, ulicama Lisabona i Porta širi se neodoljiv miris pastel de nata, čuvenih kremastih kolačića od lisnatog testa. Iz portugalskih kuhinja izlazi i preko 365 različitih recepata za bakalar (bacalhau), ribu koju Portugalci jedu sa strašću; uz prosečnu potrošnju ribe od oko 60 kg po glavi stanovnika godišnje, ova nacija je među najvećim potrošačima ribe na svetu. Nije slučajno što portugalska narodna mudrost kaže „Devagar se vai ao longe", polako se stiže daleko.

Portugalija kroz objektiv

Portugalija je, pre svega, zemlja koju treba videti. Evo petnaest kadrova koji vode od severa ka jugu, od vinograda Doura, preko atlantskih litica, do utvrđenih sela Alenteža. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Zaključak: duša na kraju Evrope

Portugalija je mnogo više od male zemlje na rubu kontinenta. To je mesto koje nastavlja da priča svoju priču, da oduševljava putnike i nudi jedinstvena iskustva ispunjena emocijom. Od zlatnih terasa Doura, preko fada u Alfami, do vetrovitih litica Cabo da Roce, ona ostaje verna svom ritmu: neužurbanom, dubokom i ispunjenom onom čežnjom koju samo Portugalci umeju da imenuju, saudade.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše članke o Butanu, Argentini i Madagaskaru, svaka od tih zemalja krije svoju jedinstvenu priču koju vredi otkriti.