Kako prepoznati ljude koji ti crpe energiju

Zamisli da prijatelju kažeš kako si imao naporan dan. Pre nego što završiš, stiže odgovor: „Ma šta je to, da čuješ šta se meni desilo.” Tvoja priča postaje uvod u njegovu. Kada pokušaš ponovo, razgovor se opet vrati na isto mesto.

Jednom si ostao nedorečen. Sledeći put si odustao usred rečenice.

Ljudi ponekad ispričaju slično iskustvo zato što žele da pokažu da te razumeju. Ono što sledi pravi razliku: pitaju li kako si i vrate li ti reč? Ako se to dogodi, njihova priča vas je možda približila. Kada se ne dogodi, tvoj problem ostaje da sačeka neki drugi susret, koji često izgleda isto.

I dobra vest može tako da prođe. Kažeš da si zadovoljan nečim što si uradio, a dobiješ poređenje sa nečijim većim uspehom ili objašnjenje zašto to zapravo nije naročito važno.

Vredi zastati ako primetiš da unapred biraš šta ćeš prećutati, samo da izbegneš još jedno odmeravanje. Tada više ne čuvaš lepu vest za pogodan trenutak; navikavaš se da je u tom društvu uopšte ne podeliš.

Poziv kasno uveče sam po sebi ne govori kakav je neko prijatelj. Postoje noći kada je čoveku stvarno potrebna pomoć. Ali zamisli da kažeš da sutra rano ustaješ, a razgovor se nastavi kao da to nisi ni pomenuo. Pokušaš da ga završiš; stiže nova tema. Ponoviš da moraš da ideš; sada moraš da objasniš zašto ti je san važniji od njega.

U tom obrascu tvoja obaveza nikada nije dovoljno važna. Da bi završio običan razgovor, prvo moraš da odbraniš svoj razlog.

Trajanje poziva zato nije jedino merilo. Obrati pažnju na reakciju kada kažeš „sada ne mogu”. Sagovornik može biti razočaran i ipak uvažiti tvoje vreme. Nastavi li da zove, pregovara i prebacuje, pogledaj koliko često se nađeš u istoj situaciji.

U jednom razgovoru problem je tvoj posao. U drugom način na koji trošiš novac, a zatim neko koga voliš. Ako kažeš da ti komentar smeta, odgovor može biti da si preosetljiv ili da je sve bila šala. S vremenom susret počne da liči na pripremu odbrane: unapred smišljaš objašnjenje za odluku koju niko drugi nije ni dovodio u pitanje.

Prijatelj sme da kaže nešto što ne želiš da čuješ. Korisna primedba, međutim, ostavlja prostor da objasniš svoju odluku i da se ne složite. Razgovor posle toga može da krene dalje. Kod stalnog omalovažavanja, ponovo si ti taj koji se pravda.

„Posle svega što sam učinio za tebe, ti meni tako.”

Zahvalnost za nečiju pomoć ima svoje mesto. Teškoća nastaje kada se stara usluga redovno poteže čim doneseš drugačiju odluku. Više ne razgovarate o sadašnjoj molbi, nego dokazuješ koliko si zahvalan. Pomoć koja je delovala dobrovoljno dobija naknadne uslove, a ti ih saznaješ tek kada na nešto ne pristaneš. Ne moraš da znaš da li druga osoba to radi svesno da bi razlikovao otvoren dogovor o uzajamnoj pomoći od duga kojim se prekida svako neslaganje.

Neko ko tuguje, neguje bolesnog člana porodice ili prolazi kroz ozbiljan problem možda dugo neće imati snage za vedar razgovor. Bliskost ne znači da pažnju svakog dana delimo napola. Nekada jedan čovek nosi veći deo tereta odnosa, a drugi ume samo da se pojavi i ispriča ono što ga boli.

To može da bude naporno i kada među vama postoji mnogo ljubavi.

I Nena Lavonne u svom podkastu odvaja povremeno iznošenje briga od predvidivog obrasca ponašanja. Zato se seti i vremena pre sadašnje teškoće: je li ta osoba umela da sasluša, da bude tu za tebe, da prihvati kada nešto ne možeš? Takav odnos zaslužuje da ga sagledaš u celini.

Ni tvoja iscrpljenost sama po sebi ne dokazuje da neko tobom manipuliše. Razmotri i sopstveni umor, okolnosti i očekivanja.

Izraz „energetski vampir” je slikovit, ali nije stručna dijagnoza. Psihološkinja Brianne Markley u tekstu Cleveland Clinic objašnjava da opisuje iskustvo ili način društvene interakcije, a ne konačnu etiketu za osobu. Korisnije je reći šta te u razgovoru iscrpljuje nego nekoga proglasiti „toksičnim”. Tako ostaješ pri onome što možeš da opišeš: koliko puta si prekinut, koje potrebe ostaju nečute i da li se nešto promeni kada o tome razgovarate.

Umesto da sabiraš tuđe mane, pokušaj da prizoveš nekoliko stvarnih razgovora. Jesi li mogao da završiš svoju priču? Da li je tvoje „sada ne mogu” uvaženo? Kada je bilo nesporazuma, da li ste oboje pokušali da ga rešite?

Odgovori nisu test za razvrstavanje ljudi. Pomažu da ne ostaneš samo na neodređenom osećaju da ti je posle druženja teško. „Tri puta sam rekao da moram da krenem, a svaki put sam dobio novu zamerku” govori jasnije od „on mi uzima energiju”.

Kada prepoznaš šta se ponavlja, sledeće pitanje je kako želiš da učestvuješ u tom odnosu. Za taj korak pročitaj Pravo na ne: kako da postavite granice bez krivice i bez konflikta. Ako osećaš da ti treba predah i van konkretnog odnosa, tu je i tekst Zašto nam je ponekad potrebno da zastanemo.

Ne moraš odmah da odlučiš kakav je neko čovek. Za početak je dovoljno da možeš jasno da kažeš šta ti u vašem odnosu nedostaje.