Soda bikarbona u domaćinstvu: mala kesica, veliki poslovi

Da je soda bikarbona izmišljena danas, reklame bi je zvale čudom za sve površine i naplaćivale je deset puta skuplje. Ovako je zovemo po starinski, držimo je u fioci sa začinima i najčešće se setimo samo kad pravimo kolače. Šteta, jer ta mala kesica riba bez grebanja, upija mirise umesto da ih maskira i spasava posuđe koje je već viđeno za bacanje. Vreme je da iz fioke pređe na radnu ploču.

🥄 Šta je zapravo u kesici

Soda bikarbona je natrijum-bikarbonat: blaga baza, hemijska suprotnost sirćetu. Tamo gde kiselina rastvara kamenac, baza razgrađuje masnoću i neutrališe kisele mirise, od užeglog do onog iz patika.

Druga tajna je u samom prahu. Zrnca sode su tvrđa od masnoće, a mekša od emajla, čelika i stakla, pa riba prljavštinu ne ostavljajući ni traga na površini. Zato je bezbedna i tamo gde žica i abrazivna sredstva prave štetu.

Radni alat cele priče zove se pasta: tri kašike sode, jedna kašika vode, promešati do gustine zubne paste. Nanese se, odstoji pola sata i obriše, a većinu ribanja obavi hemija umesto lakta. Za veće površine pastu razmažite sunđerom, a za fuge i uglove najbolje radi stara četkica za zube: gustina je ista, samo alat prati posao.

I da, ista kesica i dalje diže testo. Nijedno kupovno sredstvo za čišćenje ne sme to da kaže za sebe.

🥄 Zagorele šerpe i šporet: prva pomoć

Zagorelo dno šerpe je test za svako sredstvo, a soda ga polaže bez ribanja: prekrijte dno sa dva-tri prsta vode, dodajte dve kašike sode i prokuvajte pet minuta. Zagoretina omekša i podigne se sa dna, pa je varjača skida u komadima.

Za šporet i ringle radi pasta: naneti preko masnih naslaga, ostaviti pola sata, obrisati vlažnom krpom. Bez isparenja i bez opasnosti da nešto ostane tamo gde se sutra kuva ručak.

Sudopera od prohroma posle sode izgleda kao nova: posuti prah po vlažnoj površini, preći sunđerom u pravcu šara metala, isprati. Isto važi i za emajlirane kade i lavaboe kojima žica odavno ne prija.

Plastične daske za sečenje koje su požutele i navukle mirise: pasta preko cele površine, pola sata pauze, pa pranje. Boja se vrati, a miris belog luka ode zajedno sa flekama.

🥄 Upijač mirisa kome ne treba struja

Kupovni osveživači mirise prekrivaju jačim mirisom. Soda radi obrnuto: kisele čestice mirisa se hemijski vežu za prah i nestanu, a ne sakriju.

Frižider: otvorena teglica sode na srednjoj polici i mirisi sira, luka i ostataka prestaju da se mešaju. Zamenite je jednom mesečno, a staru nemojte baciti: iskoristite je za odvod ili ribanje.

Patike i cipele: kašičica sode u svaku preko noći, ujutru istresti. Tepih i dušek: posuti tanak sloj, ostaviti sat vremena, usisati. Miris vlage i ustajalosti odlazi sa prahom.

Kanta za smeće, sportska torba, kutija za ljubimca: princip je svuda isti, posuti, sačekati, ukloniti. Jedina granica je vlaga: mokra soda prestaje da upija, pa je u vlažnim prostorima menjajte češće. A za ceo arsenal prirodnih mirisa u kući pogledajte i naš tekst o prirodnim osveživačima za dom.

🥄 Soda i sirće zajedno: nauka ili internet mit

Najpoznatiji domaći duet zaslužuje minut iskrenosti. Kad se soda i sirće pomešaju, penušanje izgleda moćno, ali hemija je neumoljiva: baza i kiselina se međusobno neutrališu, a u čaši ostane slana voda sa mehurićima. Sredstvo koje sve može pomešano sa drugim sredstvom koje sve može daje sredstvo koje ne može skoro ništa.

Izuzetak je odvod: tamo pena ima mehanički smisao, jer mehurići probijaju i podižu sluz i talog kroz sifon, pa mlaz tople vode posle nosi sve. Za svaki drugi posao pravilo glasi: soda ili sirće, ne soda i sirće. Masnoća i mirisi traže sodu, kamenac i beli veš traže sirće, kome smo posvetili ceo tekst.