Panama je najjužnija zemlja Centralne Amerike, uzan most koji spaja dva kontinenta i razdvaja dva okeana, dom čuvenog kanala, rajskih ostrva i jedne od najbogatijih priroda na svetu. U nastavku vas vodimo kroz njene najlepše destinacije, a osnovne podatke o državi možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Most između dva okeana i dva kontinenta

Ono što Panamu čini istinski magičnom jeste njen položaj na raskršću Amerika. Na ovom uzanom kopnenom mostu možete u jednom danu zaplivati i u Atlantskom i u Pacifičkom okeanu, a Panama je jedno od retkih mesta na Zemlji gde se sunce rađa nad Pacifikom, a zalazi nad Atlantikom. Upravo tu, na spoju Severne i Južne Amerike, dogodila se velika američka biotička razmena: vrste sa oba kontinenta su se vekovima mešale i stvorile jedan od biološki najraznovrsnijih regiona planete.

Brojke oduzimaju dah. Panama je dom za više od 970 vrsta ptica, više nego što ih imaju Sjedinjene Države i Kanada zajedno, što je čini rajem za ljubitelje prirode i fotografe. A evo i jedne zanimljivosti koja iznenađuje: čuveni „panama" šeširi zapravo potiču iz Ekvadora, a ime su dobili jer su se tokom Kalifornijske zlatne groznice izvozili preko Paname. U ovoj zemlji priroda i istorija idu ruku pod ruku, a svaki kutak krije svoju priču.

Panamski kanal: čudo inženjerstva

Nijedna priča o Panami nije potpuna bez njenog najvećeg ponosa, Panamskog kanala, jednog od najambicioznijih projekata ikada ostvarenih. Ovaj vodeni put povezuje Atlantski i Pacifički okean kroz sistem prevodnica, jezera i kanala dugačak oko 80 kilometara, presecajući čitavu prevlaku. Posmatrati kako ogromni brodovi prolaze kroz prevodnice deluje kao gledanje pažljivo koreografisanog baleta inženjerske preciznosti.

Ono što kanal čini izuzetnim jeste njegov trajni značaj za svetsku trgovinu: kroz njega prolazi oko 6% celokupne svetske trgovine, a svake godine oko 14.000 brodova. Fascinantno je da kanal ne koristi nijednu pumpu da bi pomerao vodu između prevodnica, sve pokreće gravitacija i razlika u nivou koju stvara veštačko jezero Gatun. Najbolji pogled pružaju prevodnice Miraflores, sa platformom i muzejom koji objašnjavaju istoriju ovog poduhvata, izgrađenog uz savladavanje smrtonosnih bolesti i nezamislivih prepreka. Najuzbudljivije je kada naiđe neki od okeanskih džinova: brod od sto hiljada tona klizi kroz komoru na svega metar-dva od betonskih zidova. Ko želi krupniji kadar, novi vidikovac kod prevodnica Agva Klara na atlantskoj strani gleda pravo na najveće brodove nove generacije.

Karipska obala: rajska ostrva i tragovi pirata

Karipska strana Paname niz je razglednica. Arhipelag San Blas čini čak 365 koralnih ostrva pod autonomnom upravom naroda Guna, koji vekovima čuva svoj tradicionalni način života i izrađuje prepoznatljivu tekstilnu umetnost mola. Voda je toliko bistra da čamci deluju kao da lebde u vazduhu. Nešto zapadnije, Bocas del Toro je šareno karipsko srce zemlje, arhipelag sa kućama na stubovima iznad vode, svetski poznatim surf-talasima, delfinima u zalivu i plažama poput Red Frog Beach, nazvane po sićušnim crvenim otrovnim žabama.

Tu su i netaknuta ostrva Cayo Zapatilla i Bastimentos, prvi morski nacionalni park Paname, gde se ronjenjem na dah plovi pored ajkula dadilja i orlovskih raža. Karipska obala čuva i bogatu istoriju: kolonijalna luka Portobelo bila je severni kraj španskog „puta blaga", kuda su zlato i srebro iz Perua čekali transport za Španiju. Masivne kamene tvrđave i danas stoje kao nemi svedoci gusarskih napada, a grad svake godine slavi čuveni Festival Crnog Hrista. Do San Blasa se iz prestonice stiže džipom i čamcem za jedno jutro, a noći se u kolibama od palminog lišća, uz šum talasa umesto klime.

Pacifik i planinska unutrašnjost

Na pacifičkoj strani i u unutrašnjosti Panama pokazuje sasvim drugo lice. Vulkan Baru, sa 3.475 metara najviši vrh zemlje, jedno je od retkih mesta na svetu odakle se za vedrog jutra istovremeno vide oba okeana. Njegove plodne padine rađaju neke od najboljih kafa na svetu, a u oblačnim šumama gnezdi se kvecal, jedna od najlepših ptica planete. Za avanturiste, oštri greben Los Picachos de Olá nudi uspon uz staze široke jedva metar, sa pogledom na oba mora sa vrha.

Pacifička obala kod Boca Chice, kapije Nacionalnog morskog parka Zaliv Čiriki, jedno je od najboljih mesta za posmatranje grbavih kitova, koji ovde dolaze svake godine. A u srcu zemlje, smešten unutar kratera ugaslog vulkana, leži El Valle de Antón, jedan od najvećih naseljenih vulkanskih kratera na svetu, sa termalnim izvorima, vodopadima i čuvenim zlatnim žabama Paname. Krater je i omiljeno vikend-utočište stanovnika prestonice: jutro na pijaci zanata, uspon na greben Usnule Indijanke, pa veče u termalnim izvorima. Na vrh Barua se kreće noću, džipovima, da se izlazak sunca dočeka iznad oba okeana odjednom.

Netaknuta divljina: Darién i Gamboa

Za one koji žude za pravom divljinom, Nacionalni park Darién je najveći nacionalni park Centralne Amerike i jedno od biološki najraznovrsnijih mesta na Zemlji. Štiti preko 5.700 km² primarne prašume, priobalnih močvara i planinskih ekosistema, a služi kao ključni most za divlje vrste oba kontinenta. Ovde još slobodno žive jaguari, a nebom kruže harpije; rekama i prašumom žive autohtoni narodi Emberá i Wounaan, koji gostoprimljivo dele svoju drevnu kulturu sa posetiocima.

Mnogo pristupačnija, ali jednako bogata, jeste rezervat prašume Gamboa uz sam Panamski kanal, sa preko 340 vrsta ptica. Vazdušni tramvaj nosi posetioce kroz različite slojeve šume, od tla do krošnji, dok urlici crvenih majmuna (howler) odzvanjaju kilometrima. Obližnje veštačko jezero Gatun, stvoreno za potrebe kanala, pretvorilo se u utočište divljine: na potopljenim brdima koja su postala ostrva danas žive majmuni, lenjivci i bezbroj ptica.

Priroda, ljudi i ukusi Paname

Prava duša Paname leži u njenoj raznolikosti, i prirodnoj i ljudskoj. Uz mestičku većinu, zemlja je dom sedam autohtonih naroda koji čuvaju jezike, običaje i zanate stare stolećima. Na tržnicama se prepliću karipski, afro-antilski i indijanski uticaji, a iz kuhinja se šire mirisi sveže ribe sa pataconesima (prženim zelenim bananama), ceviche od morskih plodova i kreolskih specijaliteta.

Za dobrobit sveta.- „Pro Mundi Beneficio", nacionalno geslo Paname

To geslo, utisnuto i u grb zemlje, savršeno opisuje ulogu koju je Panama izabrala: da bude spona sveta, mesto gde se okeani, kontinenti i kulture susreću. Upravo tu, na raskršću Amerika, rađa se i panamska narodna mudrost koja kaže „Camarón que se duerme, se lo lleva la corriente", škamp koji zaspi, odnese ga struja. Poruka je jasna: u zemlji okeana i struja, prilike pripadaju onima koji su budni.

Panama kroz objektiv

Panama je zemlja koju treba videti. Evo petnaest kadrova koji vode od karipskih ostrva, preko kanala i prašuma, do pacifičke obale i vulkanskih visova. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Zaključak: raskršće sveta

Panama je mnogo više od kanala koji povezuje okeane. To je zemlja koja u sebi sažima čitave kontinente, karipske ritmove i pacifičke kitove, džunglu u kojoj vladaju jaguari i grad u krateru vulkana, drevne kulture i moderni grad od stakla. Na tako malom prostoru retko gde se može doživeti toliko sveta odjednom.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše članke o Butanu, Argentini i Madagaskaru, svaka od tih zemalja krije svoju jedinstvenu priču koju vredi otkriti.