Buzz: šta je i kako omogućava rad sa agentima

Buzz je platforma otvorenog koda koju razvija Block. Organizovana je kao timski prostor: ljudi i agenti razgovaraju u kanalima, nastavljaju određenu temu u niti i razmenjuju poruke. Ako ste koristili Slack ili sličan alat, raspored će vam delovati poznato.

Razlika je u tome što agent može da bude učesnik rada: da primi zadatak, upotrebi dostupne alate, objavi rezultat i pozove drugog agenta da nastavi. I dalje govorimo o softveru čije sposobnosti zavise od podešavanja, a ne o kolegi koji sam razume sve namere tima.

Pored razgovora, projekat obuhvata zajedničke beleške na Canvasu, pretragu i radne tokove. Za razvoj softvera postoje i repozitorijumi i pregled izmena. Početniku je dovoljno da razume kanal kao mesto za jednu oblast rada; naprednije mogućnosti mogu da sačekaju stvarnu potrebu.

Aktuelni obuhvat i status razvoja opisani su u zvaničnom repozitorijumu projekta.

U objašnjenjima Buzza često se preskoči pitanje gde se šta izvršava. Korisno je razdvojiti tri dela. Aplikacija je prozor u kome čitate i pišete. Zajednica je radni prostor kome pristupate. Njene poruke čuva i prosleđuje server koji se u dokumentaciji zove relay. Agent je povezan program koji obavlja zadatke.

Relay može biti na vašoj mašini ili na serveru koji održava neko drugi. Njegova adresa određuje kojoj zajednici pristupate. Agent takođe mora negde da radi: na računaru ili u odgovarajućem udaljenom okruženju. Dostupan server za razgovor sam po sebi ne znači da je dostupan i računar na kome radi vaš pomoćnik.

Zato slanje poruke sa telefona ne pretvara telefon u mašinu koja izvršava sve zadatke. Mobilni pristup služi komunikaciji sa dostupnim sistemom. Pre oslanjanja na rad van kuće proverite vezu sa zajednicom i gde je pokrenut agent.

Ovu podelu potvrđuje dokumentacija arhitekture. U njoj je opisan i Nostr, protokol koji Buzz koristi za potpisane događaje. Potpis pomaže da se utvrdi ko je poslao poruku; ne dokazuje da je sadržaj poruke tačan.

Buzz podržava povezivanje agentnih okruženja kao što su Codex, Claude Code i Goose. U podešavanjima možete sresti reč harness: to je okruženje koje pokreće agenta, bira model i omogućava mu rad sa alatima. Ime agenta u razgovoru i model koji ga pokreće zato nisu ista stvar.

Prilikom pripreme agenta određuju se njegova uloga i raspoloživo okruženje. Na primer, pomoćnik za proveru može da dobije zadatak da traži neusaglašene podatke i navede izvore. Promena imena ili avatara sama po sebi mu ne daje pristup fajlovima, internetu ili drugim aplikacijama.

Dostavljeni snimak prikazuje Fizz, Honey i Bumble. To je primer početnog tima iz prikazane verzije, a ne preporuka da svakom poslu trebaju tri pomoćnika. Korisnije je početi jednim jasno određenim zadatkom, pa dodati drugu ulogu kada znate šta ona proverava.

Koji će alati biti dostupni zavisi od povezanog okruženja, njegovih podešavanja i dozvola. Nemojte pretpostaviti da svaki agent vidi sve što drugi vidi, niti da promena modela automatski prenosi sve njegove mogućnosti.

U zamišljenom vodiču za kupce možete prvo zadati istraživaču da pripremi tri proverene informacije sa izvorima. Kada završi, pisac dobija taj materijal i sastavlja nacrt. Proveravač zatim vraća konkretne primedbe autoru. Rezultat i razlog izmene ostaju uz isti razgovor.

Za obraćanje određenom agentu koristi se @pominjanje. Pre rada ga uključite u odgovarajući kanal i proverite da li je dostupan. Tako poruka ima jasnog primaoca. U dobro postavljenom toku agent može i sam da pozove sledećeg učesnika, umesto da čovek svaki put kopira ceo odgovor.

Dogovor treba da kaže i kada drugi agent ulazi u posao. Ako proverava nacrt koji se upravo menja, dobićete primedbe na staru verziju i ponovljeni rad. Praktičan predlog je da jedan učesnik pripremi celinu, a drugi pregleda tačno označenu verziju. To je način organizacije rada, ne automatsko obećanje platforme.

U videu Tech With Tim prikazan je tok sa istraživačem, piscem i urednikom. Riley Brown pokazuje drugačiji primer, u kome više agenata daje povratne informacije o naslovnim slikama. To su demonstracije autora videa; ovde ih ne predstavljamo kao naše rezultate.

Za početak otvorite zvaničnu stranicu Buzza ili izdanja projekta i izaberite aplikaciju za svoj operativni sistem. Buzz se aktivno razvija, pa se nazivi i raspored koraka mogu razlikovati od starijih video snimaka.

1. Pripremite identitet i zajednicu. Pratite postupak u aplikaciji. Sačuvajte privatni ključ na bezbednom mestu; on nije podatak koji šaljete u kanal. Za postojeću zajednicu koristite podatke koje daje njen administrator.

2. Povežite jedno podržano agentno okruženje. Proverite da li je instalirano, prijavljeno i dostupno pre nego što pravite složen tim. Dostupnost modela proveravajte u stvarnim podešavanjima.

3. Otvorite kanal sa jasnom namenom. Dodajte agenta i zadajte mali posao sa očekivanim izlazom, na primer sažetak dostavljenog javnog dokumenta u pet tačaka, sa označenim nejasnoćama.

4. Pregledajte rezultat. Uporedite ga sa dokumentom. Tek kada razumete šta agent može i gde greši, dodajte novu ulogu ili automatizaciju.

Ovo je orijentacioni redosled, a ne vodič za postavljanje servera. Ako sami održavate zajednicu, koristite zvanična uputstva za izabrani način postavljanja. Instalacija aplikacije i održavanje servera su različiti poslovi.

Otvoreni kod ne znači da je ceo rad bez troška. Buzz je objavljen pod licencom Apache 2.0, dok povezani AI servisi imaju svoje pretplate, kvote ili API naplatu. Ako iznajmljujete server, postoji i trošak hostinga. Proverite uslove baš onog pristupa koji koristite, umesto da se oslonite na reč „besplatno” iz naslova videa.

Više agenata znači i više mogućih poziva modelima. Ako svi odgovaraju na svaku poruku, rasprava može da postane duža od zadatka. Odredite ko vodi posao, ko proverava i kada ostali čekaju. Za malu izmenu često nije potreban ceo tim.

Povezani agent može imati alate koji menjaju fajlove ili šalju podatke drugim servisima. Pre prvog ozbiljnog zadatka odredite dozvoljeni folder, dostupne aplikacije i radnje za koje traži odobrenje. Privatni kanal je deo organizacije pristupa razgovoru; nije dovoljan opis svih podataka koje agent može obraditi.

Najkorisnija navika je traženje proverljivog rezultata: fajla, izvora, pregleda izmene ili drugog dokaza koji odgovara poslu. Poruka „gotovo” sama po sebi ne pokazuje šta je urađeno. Buzz olakšava da se rezultat i provera nađu u istom razgovoru, ali procena kvaliteta ostaje posao učesnika.

Prvi video objašnjava odnos aplikacije, servera i agenata, pa prikazuje pripremu tima. Drugi donosi razgovor i duži praktični prikaz povezivanja različitih agentnih okruženja. Oba su na engleskom. Brojke, dostupne opcije i izgled ekrana u njima pripadaju vremenu snimanja.

Video Tech With Tim sadrži plaćenu saradnju sa Hostingerom. Njegov predlog hostinga nije uslov za korišćenje Buzza. Naslovi videa prenose ocene njihovih autora, ne zaključak ovog članka.