Slovačka: vodič kroz zemlju stotinu dvoraca - Bratislava, Tatre i Slovački raj

Slovačka je srednjoevropska zemlja u samom srcu Karpata, kraj u kome se planinski vrhovi, srednjovekovni dvorci i rudarski gradovi smenjuju na svakom koraku. Na prostoru manjem od Srbije stalo je preko sto zamkova, devet nacionalnih parkova i najviši vrhovi celog karpatskog luka. U nastavku vas vodimo kroz njene najlepše predele, a osnovne podatke o državi možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Srce Evrope: zemlja stotinu dvoraca

Slovačka leži u samom geografskom središtu Evrope, u zagrljaju Karpata koji joj zauzimaju veći deo teritorije. Na prostoru manjem od Srbije smestila se zemlja neverovatne gustine lepote: preko sto srednjovekovnih zamkova i još nekoliko stotina dvoraca, po čemu drži svetski rekord po broju utvrđenja na glavu stanovnika, devet nacionalnih parkova, na hiljade pećina i najviši vrhovi celog karpatskog luka. Sve to na zemlji kroz koju se za dva sata pređe s kraja na kraj, a da se pejzaž promeni desetak puta.

Za nas Slovaci nisu stranci nego rođaci u punom smislu te reči. U Vojvodini već tri veka živi pola miliona njihovih sunarodnika: Bački Petrovac je kulturna prestonica vojvođanskih Slovaka, a Kovačica je svetu dala čuvene naivne slikare čije slike vise po galerijama od Njujorka do Tokija. Veliki slovački naučnik Pavel Jozef Šafárik proveo je četrnaest godina kao direktor srpske gimnazije u Novom Sadu, sakupljao naše narodne pesme i bio prijatelj Vuka Karadžića. Čak i dvostruki beli krst na slovačkom grbu ista je uspomena kao i naša ćirilica, spomen na Ćirila i Metodija, koji su slovensku pismenost i doneli baš ovamo, u Veliku Moravu. Krenimo redom, od grada na Dunavu.

Bratislava i kraljevski gradovi

Slovački gradovi su mali, ali gusto ispunjeni istorijom: većina ih je izrasla oko dvorca na bregu, a mnogi su nekada bili prestonice, krunidbene varoši ili rudarske metropole bogatije od većine evropskih gradova.

Bratislava: prestonica na tromeđi

Bratislava je jedina prestonica na svetu koja graniči sa dve države odjednom, Austrija i Mađarska počinju bukvalno na obodu grada, a Beč je udaljen jedva šezdeset kilometara. Nad starim gradom bdi beli Bratislavski zamak, četvrtasta tvrđava sa četiri kule koju porede sa prevrnutim stolom, a ispod nje se pruža splet uličica u kome je najlepša Mihajlova kapija, poslednja sačuvana od srednjovekovnih gradskih vrata, sa zelenim tornjem visokim pedeset metara.

Bratislava je vekovima bila krunidbeni grad Ugarske: u katedrali Svetog Martina krunisano je jedanaest kraljeva i osam kraljica, među njima i slavna Marija Terezija. Danas je to živ, mlad grad kafića i pijaca, sa čuvenim bronzanim „Čumilom" koji viri iz šahta nasred trga, a s obale Dunava kreću brodići za Beč koji stižu brže nego autobus.

Nitra: kolevka slovenske pismenosti

Najstariji grad Slovačke, Nitra, bio je prestonica Velike Moravske i mesto gde je 828. godine podignuta prva hrišćanska crkva kod Zapadnih Slovena. Odavde su Ćirilo i Metodije širili slovensko bogosluženje, pa Nitru s pravom zovu kolevkom slovenske pismenosti. Nad gradom se diže bregovita silueta zamka sa katedralom, a u pozadini brdo Zobor, odavde je krenula priča koja se ćirilicom nastavlja i kod nas.

Trenčín: rimski natpis na steni

Na reci Vah, pod jednim od najlepših dvoraca zemlje, leži Trenčín. Na steni ispod zamka uklesan je najsevernije sačuvan trag rimske vojske u ovom delu Evrope: natpis iz 179. godine koji pominje logor Laugaricio i pobedu nad germanskim plemenima. Trenčianski zamak je vekovima pripadao Matúšu Čáku, moćnom velikašu koga zovu „gospodarom Vaha i Tatri", a legenda o studencu ljubavi, koji je zaljubljeni Turčin Omar tri godine kopao kroz živu stenu, i danas se prepričava turistima.

Tatre: krov Karpata

Sever Slovačke pripada Tatrama, najvišim planinama celog karpatskog luka i jedinim pravim alpskim vrhovima između Alpa i Kavkaza. Iako male po površini, dižu se strmo i dramatično, sa preko stotinu ledničkih jezera i vrhovima koji zadržavaju sneg do juna.

Visoke Tatre: Gerlah i planinska jezera

Visoke Tatre (Vysoké Tatry) su ponos Slovačke: na svega dvadeset pet kilometara dužine stalo je dvadeset pet vrhova preko dve i po hiljade metara, a najviši, Gerlahovski štit od 2.655 metara, kruna je celih Karpata. U njihovom krilu leže tirkizna lednička jezera koja Slovaci zovu „pleso", Roháčske i Štrbské pleso, ogledala neba okružena kosodrvinom. Pod planinom se nižu čuvena letovališta: Stará Lesná i Tatranská Lomnica, odakle žičare vode do vrhova sa kojih se, po vedrom danu, vidi pola Slovačke.

Niske i Belianske Tatre

Južno od Visokih prostiru se Niske Tatre (Nízke Tatry), blaže i šumovitije, sa najvećim slovačkim skijalištem Jasná i sa pravim podzemnim čudom: Demanovska pećina slobode, splet dvorana punih stalaktita i podzemnih jezera, jedna od najlepših pećina Evrope. Na severu, uz poljsku granicu, dižu se oštre Belianske Tatre nad selom Ždiar, čije šarene brvnare pod snegom izgledaju kao iz bajke, a čuvaju stari gorštački način života Goralaca.

Mala Fatra i Súľovske stene

Zapadnije se talasaju Mala Fatra i njene sestre, planine mekših oblina ali ne manje lepote. U srcu Male Fatre krije se Šútovski vodopad, najviši u tom kraju, do koga vodi staza kroz bukovu prašumu sa stablima debelim kao kule. Nedaleko su i Súľovske stene, lavirint od krečnjačkih kula, prozora i stubova kroz koji prolaze planinarske staze, mesto gde priroda liči na razrušeni kameni grad.

Dvorci na stenama

Nijedna evropska zemlja nema toliko zamkova na tako malom prostoru. Skoro svaki breg iznad reke ovde nosi po jednu tvrđavu ili njenu ruševinu, a mnoge su bile pozornica filmova, legendi i krvavih porodičnih priča.

Oravský hrad: dvorac sa naslovne slike

Najlepši od svih, i onaj sa naslovne slike ovog vodiča, jeste Oravský hrad: dvorac koji se u tri nivoa penje uz golu stenu visoku sto dvanaest metara iznad reke Orave. Deluje kao da je izrastao iz same litice. Upravo su ovde snimljene scene prvog filmskog Nosferatua iz 1922. godine, pa ga ljubitelji horora znaju kao Drakulin zamak, a putnici kao jedan od najfotogeničnijih prizora Srednje Evrope.

Lietava, Zborov i Šomoška

Slovački dvorci najčešće nisu bajkoviti zamkovi nego moćne ruševine koje osvajaju bregove. Lietava je jedna od najvećih: prostrana tvrđava-grad na stenovitom grebenu, koju već decenije obnavljaju dobrovoljci. Zborov na severoistoku, obasjan zimskim suncem, čuva bedeme iznad zaleđene doline. A na samoj mađarskoj granici stoji Šomoška, dvorac sagrađen na retkom prirodnom čudu, „kamenom vodopadu" od bazaltnih stubova koji se slivaju niz padinu kao okamenjene orgulje.

Hajnáčka: vatra pod zemljom

Jug Slovačke krije trag davno ugaslih vulkana. Kod sela Hajnáčka iz zelenih brežuljaka strči nazubljena bazaltna stena, ostatak vulkanskog grla, na kojoj su nekada stajale zidine još jedne tvrđave. Ceo ovaj kraj, sa svojim gejzirima od hladne mineralne vode i stenama neobičnih oblika, geolozi vole kao učionicu na otvorenom, a putnici kao predeo koji ne liči ni na šta drugo u zemlji.

Rudarsko srebro, pećine i Slovački raj

Slovačka je vekovima bila riznica Evrope: iz njenih planina vađeni su srebro, zlato i bakar koji su punili carske kase, a rudari su za sobom ostavili neke od najlepših gradova i najdivljijih klisura zemlje.

Banská Štiavnica: srebrni grad pod zaštitom

Banská Štiavnica je najlepši rudarski grad Slovačke i pod zaštitom UNESCO-a: nekada treći najveći grad Ugarske, sagrađen na srebru i zlatu, sa prvom rudarskom akademijom na svetu. Nad njim se, na zelenom bregu, penje Kalvarija, jedan od najlepših baroknih hodočasničkih kompleksa Evrope, niz belo-crvenih kapela koje se stepenasto uspinju do crkve na vrhu. Nedaleko je i Smolník, staro rudarsko mestašce ugnježdeno među šumovitim bregovima, svedok vremena kada je ovaj kraj kopao bakar za pola Evrope.

Slovački raj: merdevine kroz klisure

Na istoku se prostire nacionalni park kome ni ime ne treba objašnjenje: Slovački raj (Slovenský raj), kraljevstvo dubokih klisura, vodopada i kanjona kroz koje se prolazi uz pomoć čeličnih merdevina, lestvica i mostića pričvršćenih za živu stenu. Uspon uz zaleđeni slap ili kroz tesnac gde jedva prolazi jedan čovek doživljaj je za pamćenje, a nagrada je pogled sa visoravni na beskrajno zeleno more šuma.

Jezera i drveni vijadukt

Slovačka nema more, ali ima svoja „mora" od jezera. Zemplínska Šírava na istoku, drugo po veličini u zemlji, leti postaje omiljeno kupalište sa vinorodnim bregovima u pozadini. Liptovská Mara pod Tatrama spaja kupanje sa najvećim akvaparkom u Srednjoj Evropi, a najlepša je u zalazak, kad Tatre pocrvene nad vodom. Skriveno u planinama Slovačkog raja leži i jezero Palcmanská Maša kod sela Dedinky, zeleno kao ogledalo. A da bi vozovi savladali ove strmine, graditelji su smislili čudo: kod sela Telgárt pruga se preko kamenog Chmarošskog vijadukta uvija u punu petlju i prolazi sama iznad sebe.

Slovačka kroz objektiv

Od Bratislave na Dunavu do merdevina Slovačkog raja, evo dvadeset četiri kadra koji sažimaju ovaj vodič. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Kada posetiti Slovačku

Najlepše je od maja do septembra: leto je sezona Tatri, planinarenja i kupanja po jezerima, a rana jesen boji dvorce i doline u zlato i bakar, baš kao na našoj naslovnoj slici. Zima pripada skijašima u Jasnoj i Tatranskoj Lomnici, a tada i dvorci pod snegom i božićni vašari u Bratislavi imaju posebnu draž. Ko voli mir, neka bira jun ili septembar, kada su staze prazne a vreme još lepo.

Praktično: u Slovačku se iz Srbije ulazi sa biometrijskim pasošem, bez vize; zemlja je u EU, Šengenu i evrozoni, pa menjačnica ne treba. Vremenska zona je ista kao naša, jezik razumljiv posle prvog dana, a autoputem preko Budimpešte od Novog Sada do Bratislave stiže se za oko četiri sata. Za Tatre i nacionalne parkove računajte na dobru obuću i slojevitu odeću, jer se u planini vreme menja iz časa u čas.

Ritam putovanja. Za prvi susret dovoljan je produženi vikend u Bratislavi sa izletom do Trenčina ili Devina. Ko ima nedelju dana, spaja prestonicu, jedan dvorac i Tatre, uz obavezan zalogaj u kolibi: bryndzové halušky (valjušci sa ovčjim sirom i slaninom), pastrmka iz planinske reke i čašica borovičke dovoljni su da shvatite zašto se u ovu malu zemlju uvek vraća.

Zaključak: rođaci iza Karpata

Slovačka je dokaz da za veliko putovanje ne treba daleko ići: na četiri sata od Vojvodine čeka zemlja u kojoj dvorci rastu iz stena, planinske reke teku kroz prašume, a rudarski gradovi pod zaštitom UNESCO-a čuvaju sjaj nekadašnjeg srebra. Zemlja čiji jezik razumemo, čiji krst na grbu pamti iste svece kao i naša ćirilica, i čiji sunarodnici već tri veka žive kao naši komšije.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše vodiče kroz Sloveniju, Mađarsku, Škotsku, Indiju i Portugaliju, svako od tih odredišta krije svoju priču koju vredi otkriti.