Zaovine na Tari: srpsko more, dom Pančićeve omorike i selo koje budi turizam

Ima mesta koja čovek zapamti čim ih ugleda — a Zaovine su upravo takvo. Smešteno na južnom delu planine Tare, na onome što meštani zovu „Ravna Tara", ovo selo krije jedno od najlepših jezera u Srbiji, tirkiznu vodu okruženu četinarskim šumama i nazubljenom obalom punom skrivenih uvala. Toliko podseća na primorje da su mu ljudi dali ime „srpsko more". Ali iza te razglednice stoji mnogo bogatija priča — o drevnoj omorici, o jezeru koje „diše" struju, o kanjonu Drine i o selu koje je, zahvaljujući svojoj lepoti, ponovo oživelo.

Zaovine — najprostranije selo bajinobaštanskog kraja

Zaovine se nalaze u opštini Bajina Bašta, u Zlatiborskom okrugu, u zapadnoj Srbiji. To nije malo, zbijeno selo — naprotiv, sa svojih 28 zaselaka i površinom od preko šest hiljada hektara, Zaovine su najprostranije selo bajinobaštanskog kraja. Rasprostrte su po visoravni na nadmorskoj visini koja se kreće otprilike od 900 do preko 1.500 metara, što im daje pravu planinsku klimu — sveže i prijatno čak i usred leta.

Zbog svoje izuzetne prirode, selo Zaovine je zajedno sa Zaovinskim jezerom 2008. godine proglašeno Predelom izuzetnih odlika — jednom od najviših kategorija zaštite prirode u Srbiji. Pod tom zaštitom su i okolni rezervati, kanjoni i šume, koji ovaj kraj čine jednim od najočuvanijih delova Tare. A planina Tara je, podsetimo, ceo nacionalni park — kraljevstvo medveda (koji je i njen simbol), divljači i netaknute prirode.

Zaovinsko jezero — „srpsko more" na planini

Najpoznatiji dragulj sela je, bez sumnje, Zaovinsko jezero. Iako deluje kao da je oduvek tu, ono je zapravo veštačko jezero, nastalo između 1975. i 1983. godine, kada su brane pregradile reku Beli Rzav. Voda je ispunila doline i stvorila jezero nalik na fjordove — sa razuđenom obalom, dubokim uvalama i bojom koja se menja od tirkizne do tamnozelene, u zavisnosti od svetla i dubine.

Upravo zbog te boje i okruženja koje podseća na mediteranske predele, Zaovinsko jezero su mnogi prozvali „srpskim morem". Danas je ono jedna od omiljenih destinacija ljubitelja prirode, kupača, ribolovaca i ljudi koji žele mir daleko od gradske vreve. Čista, prozirna voda i divlje plaže privlače sve više posetilaca — a jezero je, zanimljivo, dom i jednom potopljenom selu: kada je voda nadošla, pod njom su ostali ostaci starih kuća, koje danas povremeno obilaze i ronioci.

Reverzibilna hidroelektrana — kako jezero „diše" struju

Zaovinsko jezero nije nastalo radi lepote — ono ima i vrlo ozbiljnu, tehnološku ulogu. Ono je gornja akumulacija reverzibilne hidroelektrane Bajina Bašta, jednog od najsmelijih energetskih projekata bivše Jugoslavije, izgrađenog uz pomoć domaćih i japanskih stručnjaka. Princip je genijalan: jezero je sa donjom akumulacijom (jezerom Perućac na Drini) povezano vertikalnim cevovodima.

Kada potrošnja struje raste a vode na Drini nema dovoljno, voda iz Zaovinskog jezera juri naniže kroz cevi i pokreće turbine — proizvodeći energiju. A kada struje ima u izobilju (noću, kada je potrošnja mala), ista ta voda se pumpa nazad gore, u Zaovinsko jezero, da bi bila spremna za sledeći skok potrošnje. Tako jezero zapravo radi kao ogromna „baterija" koja čuva energiju za ceo sistem. Po snazi, ova reverzibilna elektrana spada među najmoćnije te vrste u Evropi — pravo inženjersko čudo skriveno usred planinske idile.

Pančićeva omorika — živi fosil otkriven baš ovde

Ako Zaovine imaju jedan svetski poznat simbol, onda je to Pančićeva omorika (lat. Picea omorika). Ovu endemsku vrstu smrče otkrio je 1875. godine veliki srpski botaničar Josif Pančić, i to upravo u ovom kraju — u zaseoku Đurići na Tari. Po njemu je drvo i dobilo ime.

Pančićeva omorika je prava živa relikvija — naučnici je zovu „živim fosilom" svetske flore, jer je preživela ledena doba i ostala gotovo nepromenjena milionima godina. Vitka, uska i visoka, ova smrča danas raste na vrlo malom broju staništa na svetu, a baš se na Tari nalazi jedno od njenih najznačajnijih prirodnih utočišta. Reč je o ugroženoj vrsti pod strogom zaštitom — svako stablo je dragoceno. Hodati šumama Tare i znati da među četinarima rastu primerci vrste stare koliko i dinosaurusi, daje ovom kraju sasvim posebnu, gotovo svečanu težinu.

Pet jezera, Spajića jezero i izvor Belog Rzava

Malo ko zna da u ovom delu Tare postoji čak pet jezera. Pored velikog Zaovinskog (reverzibilnog) jezera, tu je i Spajića jezero — manje, prelivno jezero koje je napravljeno da bi se očuvao biološki minimum vode pošto je potopljen nekadašnji izvor reke Rzav.

Iz ovog kraja kreće i kanjon Belog Rzava, koji se dalje uliva u Rzav kod Mokre Gore, a potom u moćnu Drinu. Tako je Zaovinsko jezero karika u celom slivu — od planinskih izvora, preko jezera i kanjona, do velike reke. Oko samog Zaovinskog jezera prostire se oko 22 kilometra puteva, idealnih za šetnju, vožnju bicikla ili lagane planinarske ture pored vode. Ko voli prirodu bez gužve, ovde će je naći u izobilju.

Vidikovci i najsunčanije mesto u Srbiji

Sa visova iznad Zaovina pucaju neki od najlepših pogleda u Srbiji. Najpoznatiji vidikovac je Janjač, na oko 1.500 metara nadmorske visine — sa njega se, s jedne strane, vidi Zaovinsko jezero, a s druge grad Višegrad i čuvena „Na Drini ćuprija", most ovekovečen u romanu Iva Andrića. U blizini su i drugi vidikovci poput Senjca, Zmajevca i Bele Vode, svaki sa svojom panoramom.

Postoji i jedan podatak po kome je ovaj kraj poseban u celoj zemlji: Zaovine važe za najsunčanije mesto u Srbiji, sa preko 260 sunčanih dana godišnje. Baš zbog toga je ovde postavljena i solarna elektrana — sunce koje obasjava planinu pretvara se u još jedan izvor energije. Spoj jezera, šuma omorike, vidikovaca i obilja sunca čini Zaovine destinacijom za sva godišnja doba.

Kanjon Drine i krstarenje do Višegrada

Nedaleko od Zaovina, kod Perućca i Bajine Bašte, otvara se prizor koji oduzima dah — kanjon Drine. Po nekim podacima, to je treći najdublji kanjon na svetu, odmah iza kanjona Tare i američkog Kolorada, sa liticama visokim i do hiljadu metara. Jednom obalom prolazi granica: levo je Republika Srbija, desno Republika Srpska.

Najlepši način da se kanjon doživi jeste krstarenje brodom, koje sa jezera Perućac vodi uzvodno, kroz kanjon, sve do Višegrada. Putovanje u jednom pravcu traje oko tri i po sata, a usput se smenjuju strme litice, zeleni rukavci i prizori od kojih se ne odvaja pogled. Ovo krstarenje deo je i ideje o „čarobnom turističkom prstenu" koji bi povezao brod kroz kanjon Drine sa čuvenom uskotračnom prugom Šarganska osmica i Mokrom Gorom — u jedan jedinstven, kružni doživljaj zapadne Srbije.

Seoski turizam i kuhinja Tare

Sve više putnika otkriva Zaovine zahvaljujući seoskom turizmu. Duž jezera i po zaseocima niču seoska domaćinstva, apartmani i brvnare, mnoga sa pogledom na vodu i planinske vrhove. Cene su pristupačne, gostoprimstvo iskreno, a deca uz roditelje najčešće odsedaju besplatno — pa je ovo idealno mesto za porodični odmor daleko od gužve.

Posebna priča je kuhinja Tare. Domaćini goste dočekuju po starom običaju — hlebom, solju, medom i rakijom — a na trpezi se nižu specijaliteti spravljeni od domaćih namirnica iz kraja: jagnje i prase ispod sača, rolovano pečenje punjeno domaćom slaninom, sir, med, lekoviti čajevi i rakija. Sve je, kako kažu sami domaćini, domaće, bez šećera i veštačkih dodataka — onako kako se vekovima jelo na planini. Uz svežinu planinskog vazduha i mir jezera, takav obrok postaje deo doživljaja koji se pamti.

A između dva obroka, dan u Zaovinama nikada nije dosadan. Leti je tu kupanje u tirkiznom „srpskom moru", ribolov, vožnja čamcem ili kajakom i sunčanje na divljim plažama; tokom cele godine zovu šetnje i biciklističke ture duž dvadesetak kilometara puteva oko jezera, uspon na vidikovce poput Janjča i izleti do Belog Rzava i okolnih kanjona. Aktivnijima je nadomak ruke i krstarenje kanjonom Drine, a zaljubljenicima u prirodu šume Pančićeve omorike i čist planinski vazduh. Bilo da tražite adrenalin ili samo tišinu, Zaovine nude oba — i upravo zato gosti koji jednom dođu, gotovo po pravilu, najave i sledeći dolazak.

Zaključak — selo na obali srpskog mora

Zaovine spajaju ono što se retko nalazi na jednom mestu: tirkizno jezero dostojno razglednice, drevnu omoriku staru koliko i pradavna vremena, smelu hidroelektranu skrivenu u planini, jedan od najdubljih kanjona sveta i toplo gostoprimstvo zapadne Srbije. Sve to na najsunčanijem mestu u zemlji, na svega tri i po sata vožnje od Beograda.

Ako tražite mesto gde ćete usporiti, udahnuti čist planinski vazduh i pustiti da vas tišina jezera podseti šta je zaista važno — Zaovine su pravi izbor. Selo koje je svoju lepotu pretvorilo u budućnost, i koje vas, kao i svako pravo planinsko mesto, dočekuje raširenih ruku i pune trpeze.

Druge priče o srpskim selima i mestima koja čuvaju prirodu i tradiciju pročitajte u našim tekstovima „Vrmdža: selo koje odbija da izumre", „Sirogojno: muzej na otvorenom" i „Tršić: rodno mesto Vuka Karadžića" — sve to su delovi iste priče o Srbiji koja čuva svoje korene.