Пост је, како нас уче Свети Оци, дар од Бога дат човеку ради његовог спасења. Он није сврха сам себи, већ моћно средство за очишћење душе и тела, за стицање смирења и јачање карактера. Уздржавањем од одређене хране, ми заправо тренирамо своју вољу да се уздржава и од греха, лоших мисли и рђавих дела. Када тело „ослаби“, дух јача, а наша молитва постаје искренија и усрднија. Стога, приступајући данима поста у 2025. години, чинимо то са радошћу и свешћу да ступамо у арену духовне борбе из које, уз Божију помоћ, излазимо као победници.

Седмични и припремни постови

Основа нашег годишњег циклуса поста лежи у редовном седмичном подвигу, као и у посебним припремним периодима који нас постепено уводе у велике и значајне постове.

Корист од поста не ограничавај само на уздржавање од јела, јер је истински пост удаљавање од злих дела.
Џаба ти је да не једеш месо, ако ждереш свога брата.— Свети Василије Велики

Среда и Петак – Стубови седмичног поста

Ова два дана представљају нашу сталну, недељну стражу и подсетник на кључне догађаје из историје спасења. Постимо средом у знак сећања на Јудину издају Господа, да не бисмо и ми својим гресима, немарношћу и везаношћу за материјално издали Христа. Постимо петком јер је тога дана Господ наш Исус Христос, из безграничне љубави према човеку, разапет на Крсту. Кроз уздржање на овај дан, ми саучествујемо у Његовој жртви и изражавамо захвалност за наше искупљење. Ови дани се посте током целе године, најчешће на уљу, осим у периоду трапавих седмица (после Божића, Васкрса и Духова), када је пост разрешен.

Бели мрс (Сиропусна седмица)

Ово је последња припремна недеља пред Велики, Часни пост. У току ове седмице забрањено је јести месо, али Црква благосиља употребу млека, сира, јаја и рибе (бели мрс). Смисао ове постепене припреме је да се организам, али и наша воља, лакше прилагоде строжем подвигу који следи. Ова седмица кулминира Недељом праштања (Сиропусне покладе), када од ближњих тражимо и дајемо опроштај, јер без праштања и помирења са људима, наш пост неће бити угодан Богу.

Вишедневни постови у 2025. години

Четири велика поста у години представљају посебне периоде интензивније духовне борбе и припреме за највеће празнике.

Велики (Часни) пост

Најважнији, најдужи и најстрожи пост у години, који траје седам недеља пре Васкрса. Он је наша „десетина године“ коју приносимо Богу као жртву. Прва недеља (Чиста) и последња (Страдална седмица) посте се посебно строго, по могућству на води. Током осталих недеља, понедељак, среда и петак се посте на води, уторак и четвртак на уљу, а субота и недеља су разрешени на вино и уље. Риба је дозвољена само на празник Благовести и Цвети. Циљ овог поста није само телесно чишћење, већ дубоко покајање, исповест и сједињење са Христом кроз Свето Причешће, како бисмо достојно дочекали празник над празницима – Васкрсење Христово.

Петровдански (Апостолски) пост

Овај пост почиње првог понедељка после Недеље Свих Светих (која долази након Духова) и траје све до празника Светих апостола Петра и Павла, 12. јула. Његова дужина је променљива и зависи од датума Васкрса. По правилу је блажи од Васкршњег поста; уторком и четвртком је дозвољено уље и вино, а суботом и недељом и риба. Овај пост нас подсећа на апостоле који су се, након силаска Светог Духа, постом и молитвом припремали за мисију проповедања Јеванђеља свету.

Госпојински пост

Иако траје само две недеље (од 14. до 28. августа), ово је веома строг пост, по строгости одмах иза Васкршњег. Посвећен је Пресветој Богородици и припрема нас за празник њеног Успења. Током овог поста, понедељком, средом и петком се пости на води, уторком и четвртком на уљу, а суботом и недељом на вину и уљу. Риба је дозвољена само на велики празник Преображења Господњег (19. августа). У овим данима, верници се усрдно моле Мајци Божијој, нашој највећој заступници пред Престолом Творца.

Божићни пост

Овај четрдесетодневни пост (од 28. новембра до 7. јануара) припрема нас за најрадоснији празник Рођења Христовог – Божић. По правилима је блажи од Васкршњег. Риба је дозвољена суботом и недељом, као и на велике празнике попут Ваведења Пресвете Богородице. Последња недеља поста се пости строже, на води, као коначна припрема за дочек Богомладенца. Смисао овог поста је да очистимо свој ум и срце, стварајући тако унутрашњу „витанијску пећину“ у којој се Христос може родити.

Дани строгог једнодневног поста (Пост на води)

Поред вишедневних постова, како налаже Православни календар поста за 2025. годину, постоје и посебни дани када Црква прописује строго уздржање (сухоједење или само вода), без обзира у који дан седмице падну. То су дани сећања на најважније и најпотресније догађаје.

• Велики петак: Дан најдубље туге и тишине, када се сећамо страдања, распећа и смрти Господње. На овај дан се не служи Литургија, већ Царски часови и вечерња служба са изношењем плаштанице. Пост је најстрожи, а многи верници тог дана не једу и не пију ништа до целивања плаштанице.
• Усековање главе Светог Јована Крститеља (11. септембар): Постимо на овај дан у знак сећања на мученичку смрт највећег од жена рођених, који је страдао због истине и правде. Постом одајемо пошту његовом аскетском животу и страдању.
• Воздвижење Часног Крста – Крстовдан (27. септембар): Дан када прослављамо проналазак Крста Господњег и његово уздизање. Постимо строго из поштовања према Часном Крсту, који је од знака срамоте постао знак наше победе и спасења.
• Крстовдан уочи Богојављења (18. јануар): Ово је дан строге припреме за велики празник Богојављења и за освећење воде. Постом се припремамо да достојно примимо велику светињу – богојављенску водицу.

Закључак: Пост као пут ка слободи

На крају, важно је запамтити да правила поста нису закон који робови испуњавају, већ смернице које нам Црква, као брижна мајка, даје ради нашег духовног здравља. Како саветују извори Српске Православне Цркве, свако треба да пости у складу са својим духовним и телесним моћима, увек уз савет и благослов свог духовника. Православни календар поста за 2025. годину је позив да истрајемо на путу који води ка истинској слободи – слободи од греха, страсти и егоизма, а ка заједници љубави са Богом и ближњима.