Bali: vodič kroz ostrvo bogova - hramovi, vulkani i pirinčane terase

Bali je indonežansko „ostrvo bogova", kraj pirinčanih terasa, vulkana, drevnih hramova i okeana. U nastavku vas vodimo kroz njegove najlepše predele, hramove i obale, a osnovne podatke o ostrvu možete pogledati u tabeli.

Detaljnije informacije

Grb

Zastava

Ostrvo bogova: Bali na Pacifičkom vatrenom prstenu

Bali je deo Indonezije, arhipelaga od oko sedamnaest hiljada ostrva, i spada među njegova manja ostrva, što ga nimalo ne čini manje lepim. Na površini otprilike dvostruko većoj od Luksemburga smestio se pejzaž neverovatne raznolikosti: spektakularni vodopadi, koralni grebeni, vulkani i legendarne pirinčane terase samo su deo onoga što ovo ostrvo nudi. Bali leži na takozvanom Pacifičkom vatrenom prstenu, pa i danas njegov izgled oblikuje nekoliko vulkana, a upravo iz te vulkanske zemlje izrasta sva ona bujna, tropska zelen po kojoj je ostrvo poznato.

Ono što Bali izdvaja od svih drugih ostrva jeste njegova duhovnost. U pojedinim selima ima više hramova nego kuća, a mnoge porodice imaju i po nekoliko malih hramova unutar sopstvenog dvorišta. Blizina tradicije provejava kroz sela i doline, nudeći pogled na ono kakav je Bali bio i pre dolaska turizma. Balinežani su pretežno hindusi i svakodnevicu uređuju prema filozofiji Tri Hita Karana, verovanju da sreća dolazi iz sklada čoveka sa božanskim, sa drugim ljudima i sa prirodom. Zato i jutro počinje sitnim žrtvenim darovima od cveća (canang sari), a vazduhom se širi miris tamjana i zvuk gamelana, tradicionalnog orkestra. Nije ni čudo što ostrvo nosi nadimak Pulau Dewata, ostrvo bogova.

Ubud: kulturno srce Balija

Putovanje počinjemo u srcu ostrva, u Ubudu, kraju koji se decenijama smatra kulturnim centrom Balija. Među hramovima, pirinčanim poljima i malim selima, uticaj balinežanske tradicije ovde se oseti naročito snažno, jer se umetnost, duhovnost i priroda stapaju u pejzaž kakav putnici nigde drugde ne nalaze.

Život, religija i umetnost se stapaju na Baliju. U njihovom jeziku nema reči za „umetnika" ili „umetnost". Svako je umetnik.Anais Nin, književnica

Ubud: hramovi, kraljevska palata i pijaca umetnosti

Sam Ubud nije veliki grad, već organski izraslo središte hramova, pijaca, uskih ulica i tradicionalnih kuća. Duž glavne ulice nižu se galerije, kafei i radionice u kojima lokalni majstori izrađuju drvorezbarije, slike i nakit, a već nekoliko minuta od centra počinje tipičan balinežanski krajolik, pirinčana polja, palme i mali hramovi. U samom središtu grada nalazi se Ubud palata (Puri Saren Agung), nekadašnja rezidencija lokalne kraljevske porodice, sa nizom dvorišta, bogato ukrašenim kapijama i paviljonima prepunim karakterističnih balinežanskih rezbarija. Uveče se palata često pretvara u pozornicu za tradicionalne plesove uz ritam gamelan orkestra. Preko puta nje prostire se Ubud pijaca umetnosti, jedna od najpoznatijih na ostrvu, gde se u uskim prolazima prodaju tkanine, ručno pleteni predmeti, drvene maske i nakit iz okolnih sela.

Sveti majmunski gaj i Tegalalang pirinčane terase

Južno od centra leži zaštićena šuma poznata kao Sveti majmunski gaj: na nešto više od dvanaest hektara tropske šume živi preko hiljadu dugorepih makaki majmuna. Posetioci prolaze uskim stazama među visokim drvećem i mahovinom obraslim kamenim statuama, susrećući slobodne majmune na svakom koraku, uz jedan savet: dobro pripazite na telefon i naočare, jer su omiljena meta ovih nestašnih stanovnika. Snažan kontrast tom prizoru pružaju čuvene Tegalalang pirinčane terase, koje se stepenasto spuštaju niz padine doline i pokazuju tradicionalni balinežanski sistem navodnjavanja zvani Subak. Taj sistem vekovima funkcioniše po načelu zajedništva i deo je UNESCO svetske baštine; naročito je očaravajuće rano ujutru, kada se magla nadvija nad poljima, a sunce obasjava zelene terase.

Drevni hramovi: Tirta Empul, Gunung Kawi i Goa Gajah

Severno od Ubuda nalazi se Tirta Empul, jedno od najvažnijih svetilišta na Baliju, poznato po bazenima u kojima iz zemlje izbija mnoštvo svetih izvora. Balinežanski vernici dolaze ovde na ritualno kupanje, prelazeći od izvora do izvora i uranjajući glavu u vodu kako bi pročistili telo i um. U obližnjoj dolini krije se Gunung Kawi, jedno od najstarijih verskih mesta na ostrvu, čuveno po monumentalnim reljefima uklesanim direktno u strme stene doline, za koje se veruje da potiču iz 11. veka. Tu je i Goa Gajah, „slonovska pećina", čiji je ulaz naročito upečatljiv: u stenu je isklesano veliko lice razjapljenih usta kroz koja se ulazi u malu odaju sa verskim figurama i oltarima.

Centralna visoravan: vulkani, vodopadi i sveta jezera

Krećemo dalje, ka centralnoj visoravni, gde Bali pokazuje svoju naročito bujnu, zelenu stranu. Ovo je jedan od mirnijih delova ostrva, koji odiše slikom Balija duboko povezanog sa poljoprivredom, prirodom i tradicionalnim seoskim životom.

Jatiluwih terase i selo Munduk

Pirinčane terase Jatiluwih spadaju među najimpresivnije pejzaže Balija. Za razliku od manjih polja oko turističkih centara, ove terase prostiru se preko čitave planinske padine, zelene stepenice protežu se kilometrima kroz visoravan i takođe su pod zaštitom UNESCO-a. Dok je Jatiluwih svetski poznat, susedne terase oko sela Belimbing deluju tiše i izvornije, prateći prirodne obline brda bez velikih gužvi. Dolina Sidemen na istoku visoravni jedan je od najmirnijih krajeva ostrva, oblikovan pirinčanim poljima i malim selima. Jedno od njih je Munduk, naselje koje se jasno razlikuje od toplih primorskih krajeva: temperature su ovde svežije, a izmaglica se često provlači kroz šume.

Vodopadi i sveto jezero Beratan

Centralna visoravan jedan je od krajeva najbogatijih vodom na celom ostrvu, strme planinske padine rađaju brojne vodopade, od kojih se mnogi kriju duboko u džungli. Vodopad Sekumpul smatra se jednim od najlepših na Baliju, sa nekoliko kaskada koje se obrušavaju kroz gusto obraslu klisuru, dok je Banjumala poznat po dva paralelna mlaza koji padaju u bistro jezerce; tu su i Gitgit na severu i udaljeni NungNung. Mnoga jezera dodatno krase ovaj predeo, najpoznatije je jezero Beratan, nad čijom površinom kao da lebdi hram Ulun Danu Beratan, sagrađen u 17. veku i posvećen Dewi Danu, boginji vode. Nedaleko odatle, jezero Tamblingan nudi tišu alternativu, okruženo gustom planinskom šumom koja mestimično dopire do same vode.

Vulkan Batur i izlazak sunca nad kalderom

Pošto Bali leži na Pacifičkom vatrenom prstenu, vulkani i danas oblikuju njegov pejzaž. Jedan od dva naročito aktivna jeste Gunung Batur na severu visoravni. Mnogi posetioci uspon započinju usred noći, da bi vrh dosegli taman pred svitanje, sa vidikovca se tada otvara širok panoramski pogled na okolinu. Posebno je impresivna ogromna kaldera Batur, džinovski vulkanski krater nastao pre više hiljada godina snažnom erupcijom; u njoj počiva jezero Batur, najveće na ostrvu i važan izvor vode za okolna sela. Vulkan okružuju lavena polja od potamnelog kamena, pejzaž koji deluje gotovo kao drugi svet usred inače zelenog Balija.

Jug: litice, hramovi i najlepše plaže sveta

Sada se spuštamo na jug, najpoznatiji deo ostrva. Krečnjačke litice, otvoreni okean i neke od najlepših plaža na svetu čekaju ovde, ali uz malu napomenu: u zavisnosti od sezone i odredišta, jug ume da bude i izuzetno turistički pretrpan.

Uluwatu: hram na litici i Kečak vatreni ples

Na jugozapadnom vrhu poluostrva Bukit leži Uluwatu, jedan od najspektakularnijih predela Balija, poznat po strmim liticama od kojih se pojedine uzdižu i više od sedamdeset metara nad morem. Na samom vrhu tih stena smestio se hram Uluwatu, jedan od najvažnijih morskih hramova ostrva; veruje se da potiče iz 11. veka i deo je mreže svetilišta koja simbolično štite Bali. Pogled je odavde veličanstven, proteže se daleko preko Indijskog okeana, dok se talasi razbijaju o stene ispod. Uveče hram postaje pozornica za čuveni Kečak vatreni ples: dok sunce zalazi nad morem, igrači sede u krugu i predstavu prate ritmičnim pojanjem, a spoj hrama, okeana i zalaska čini ovo mesto jednom od najprepoznatljivijih slika Balija.

Plaže poluostrva Bukit i zalazak u Jimbaranu

Poluostrvo Bukit poznato je po mnoštvu plaža, često uglavljenih između visokih krečnjačkih litica i dostupnih jedino stepeništima uklesanim u stenu. Među najpoznatijima je Padang Padang, mala uvala do koje se stiže kroz uski prolaz u steni, dok je Balangan omiljen među surferima zbog snažnih talasa iz otvorenog okeana; tu su i šire plaže poput Melastija i Pandave, kao i tiše, netaknutije uvale poput Nyang Nyanga i Green Bowla, te prostrana Dreamland plaža. Nešto severnije, Jimbaran je čuven po mirnom zalivu i ribljim restoranima: duž duge peščane obale, restorani postavljaju stolove pravo na pesak, a sveža riba i morski plodovi peku se na otvorenom roštilju i služe uz pirinač, povrće i razne sambal sosove. Upravo ti restorani na plaži, naročito u času zalaska sunca, jedna su od kulinarskih tradicija ovog kraja. Uz večeru često zasviraju lokalni bendovi, a prvi mrak pretvori zaliv u niz svetala ribarskih brodova, ako birate jedno mesto za oproštajno veče na ostrvu, neka bude baš ovo. Cene su najprijatnije uz sam pesak severnog dela zaliva, gde večeraju i lokalci, rezervacija ne treba, samo dođite pre zalaska. Pijaca ribe u Kedonganu, na severnom kraju zaliva, radi od zore, restorani vam tu kupljenu ribu spreme za sitne pare, po ceni koju sami ispazarite.

Istok i zapad: vodene palate, koralni grebeni i divljina

Na istoku i zapadu Bali otkriva još dva sasvim različita lica, od kraljevskih vodenih palata i hramova u oblacima, do podvodnih grebena i zaštićene divljine na koju zaluta tek pokoji putnik.

Vodene palate i hram Lempuyang („Kapija nebesa")

Na istoku ostrva, visoko u planinama, leži hram Lempuyang, jedan od najstarijih i najvažnijih hramskih kompleksa Balija, raspoređen na nekoliko nivoa padine. Njegova ulazna kapija naročito je poznata i često se naziva „kapijom nebesa", jer se kroz njen otvor pruža direktan pogled na Gunung Agung, svetu planinu ostrva. U istom kraju nalaze se i dve najpoznatije vodene palate, Tirta Gangga i Taman Ujung, koje je u 20. veku podigla kraljevska porodica Karangasema, spojivši balinežansku arhitekturu sa prostranim baštama. Tirta Gangga čuvena je po bazenima sa kamenim stepenicima i platformama po kojima posetioci hodaju među koi ribama, dok se Taman Ujung, bliže obali, sastoji od velikih vodenih površina, paviljona i mostova sa kojih se pruža pogled sve do mora.

Ronjenje (USS Liberty, Menjangan) i Nacionalni park Zapadni Bali

Među najpoznatijim ronilačkim krajevima ostrva su priobalna sela Amed i Tulamben na istoku. Za razliku od peščanih plaža juga, obala je ovde često od tamnog vulkanskog kamena, a tik uz nju počinju šareni koralni grebeni puni morskog života. U Tulambenu se nalazi jedno od najslavnijih ronilačkih mesta na Baliju, olupina broda USS Liberty, teretnjaka iz Drugog svetskog rata koji je danas potpuno prekriven koralima i nastanjen mnoštvom riba. Na suprotnom kraju ostrva prostire se Nacionalni park Zapadni Bali, jedan od najvažnijih prirodnih rezervata, sa suvim šumama, savanama, mangrovama i koralnim grebenima. Park je poznat po ptičjem svetu, među njegovim stanovnicima je i retki balijski čvorak, vrsta koja živi isključivo na Baliju i koja je dugo bila na ivici izumiranja. Uz obalu se prostiru i prostrane mangrove, vitalan ekosistem kroz koji posetioci klize malim čamcima, dok nedaleko, pred severozapadnom obalom, leži ostrvce Menjangan sa bistrim vodama i jednim od najlepših grebena za ronjenje i šnorkleranje na celom ostrvu.

Bali kroz objektiv

Bali je, pre svega, ostrvo koje treba videti. Evo trinaest kadrova koji vode od Ubuda i vulkana, preko plaža i vodenih palata, sve do koralnih grebena i mangrova zapada. Kliknite na bilo koju sličicu za uvećani prikaz:

Kada posetiti Bali

Suvi period, od aprila do oktobra, najpovoljniji je za putovanje: dani su sunčani, vlažnost niža, a staze ka vulkanima i vodopadima prohodnije. Maj, jun i septembar idealni su kompromis, vreme je stabilno, a gužve manje nego u julu i avgustu, kada na ostrvo stiže najviše posetilaca.

Praktično: valuta je indonežanska rupija (IDR), a osnovni jezik indonežanski, premda se engleski široko govori u turističkim mestima. Pri ulasku u hramove obavezan je sarong (često se iznajmljuje na licu mesta), a prema svetinjama i običajima Balinežana treba se odnositi sa poštovanjem, to je deo doživljaja jednako koliko i pejzaž.

Ritam ostrva. Jug (Kuta, Seminyak, Uluwatu) nosi živost, plaže i noćni život; Ubud je kulturno i duhovno srce; istok i sever pružaju mir, vulkane i ronjenje. Najlepše uspomene često se rađaju izvan glavnih atrakcija, u nekom selu na visoravni, uz tanjir nasi goreng i pogled na pirinčana polja.

Kretanje. Rastojanja na karti deluju mala, ali vožnje umeju biti spore zbog uskih, vijugavih puteva, zato je dobro grupisati obilaske po regijama. Mnogi putnici unajmljuju vozača za ceo dan, dok se centri poput Ubuda najbolje upoznaju peške, lutajući među hramovima i radionicama.

Zaključak: ostrvo koje ostaje u duši

Bali je mnogo više od plaža i tropskog sunca. Između vulkana, pirinčanih terasa, guste džungle, hramova i zabačenih planinskih sela razvija se raznovrsnost kakvu je teško naći na tako malom prostoru. A iznad svega toga lebdi onaj osobeni mir, duh Tri Hita Karana, sklada čoveka sa prirodom i božanskim, zbog koga ostrvo bogova ostaje u sećanju i pošto se putovanje odavno završi.

Ako volite ovakva putovanja, pogledajte i naše članke o Butanu, Madagaskaru i Portugaliji, svaka od tih zemalja krije svoju jedinstvenu priču koju vredi otkriti.