01 | 08 | 2026
Kultura
Zdravko Čolić
Biografija legende
od Sarajeva i Evrovizije do tri pune MarakaneZdravko Čolić je jedini pevač sa ovih prostora koji već šest decenija ne izlazi iz mode. Dečak iz Sarajeva koji je čuvao gol Željezničara postao je glas uz koji su se zaljubljivale tri generacije, a karte za njegove koncerte i 2026. godine nestaju za nekoliko dana.
U priči koja sledi: kako je počelo u Sarajevu, šta se dogodilo na Evroviziji 1973, kako su izgledale tri pune Marakane, zašto je „Ti si mi u krvi" postala pesma za sva vremena i kako Čola danas, u osmoj deceniji života, i dalje puni dvorane od Ljubljane do Skoplja.
Zdravko Čolić: šest decenija na sceni, a karte i dalje planu
Malo je umetnika čija karijera traje duže od prosečnog radnog veka, a da nikada nisu izašli iz forme, iz mode, niti iz srca publike. Čola je počeo da peva kada su se ploče slušale na gramofonima, a rasprodaje dvorane i u vremenu striminga. Ovo je priča o tome kako se to postiže.
Golman koji je zapevao: prvi koraci Zdravka Čolića
Sedamdesete: vreme kada se muzika snimala na trake, a slava gradila iz noći u noć, po klubovima i festivalima.
Zdravko Čolić rođen je 30. maja 1951. u Sarajevu, u porodici poreklom iz hercegovačkog sela Vlahovići. Otac Vladimir bio je oficir, majka Stana domaćica, a mladi Zdravko je pre muzike ozbiljno trenirao fudbal: branio je u mlađim kategorijama sarajevskog Željezničara. Da je ostao na golu, istorija naše muzike izgledala bi znatno siromašnije.
Prvi javni nastup zabeležio je krajem 1967. na takmičenju pevača amatera, a zanat je ispekao u sarajevskim grupama, od kojih su najpoznatije Ambasadori i legendarna Korni grupa, kroz koju je prošao 1971. godine. Bila je to najbolja moguća škola: svako veče nova bina, nova publika i novi razlog da bude bolji.
Pesmom „Sinoć nisi bila tu" u aprilu 1972. počinje solo priča koja traje i danas, duže od pola veka.
Već sledeće godine stigla je i prva velika scena: Evrovizija u Luksemburgu 1973, gde je sa pesmom „Gori vatra" predstavljao Jugoslaviju i zauzeo petnaesto mesto. Plasman je brzo zaboravljen, ali ime nije. Kod kuće ga je čekala publika koja je tek počinjala da se zaljubljuje.
Od „Ti i ja" do putujućeg zemljotresa
Album „Ti i ja" iz 1975, sa pesmama „Vagabund" i „Igraš se vatrom", pretvorio je talentovanog mladića u prvu pravu pop zvezdu Jugoslavije. Usledio je „Ako priđeš bliže" 1977, a onda i trenutak koji se prepričava do danas: turneja simboličnog naziva „Putujući zemljotres".
Petog septembra 1978. Čolić je izašao na stadion Marakanu pred oko 70.000 ljudi. Takav koncert domaća muzika do tada nije videla: bina, razglas i produkcija kakvi su se ranije gledali samo na snimcima svetskih turneja. Te večeri je postavljen standard po kome se i danas meri svaki veliki domaći koncert.
Na istu Marakanu vratiće se još dva puta, 2001. pred oko 80.000 i 2007. pred oko 65.000 ljudi. A 2011. na beogradskom Ušću, pred publikom koja se procenjuje na oko 100.000 duša, pevao je tri sata i četrdeset minuta bez predaha.
Pjevam danju, pjevam noću.
Savremena vizuelna rekonstrukcija atmosfere velikog stadionskog koncerta. Marakana 1978. bila je prvi domaći spektakl te vrste.
Koncerti koji su ušli u istoriju
| Godina | Mesto | Publika | Zanimljivost |
|---|---|---|---|
| 1978. | Marakana, Beograd | oko 70.000 | turneja „Putujući zemljotres", prvi stadionski spektakl kod nas |
| 2001. | Marakana, Beograd | oko 80.000 | veliki povratak na stadion posle 23 godine |
| 2007. | Marakana, Beograd | oko 65.000 | treće punjenje istog stadiona, rekord koji niko nije ponovio |
| 2011. | Ušće, Beograd | oko 100.000 | koncert od 3 sata i 40 minuta |
| 2019. | Štark arena, Beograd | šest rasprodatih večeri | u dvorani od preko 18.000 mesta |
| 2026. | Zetra, Sarajevo | četiri rasprodata koncerta | povratak u rodni grad u 75. godini |
Iza ovih brojeva stoji i diskografija od petnaest studijskih albuma, od „Ti i ja" 1975. do „Ono malo sreće" 2017. Album „Okano" iz 2000. prodat je u tiražu preko pola miliona primeraka, a „Zavičaj" iz 2006. za prve dve nedelje kupilo je sto hiljada ljudi.
Otvorite deceniju koja vas najviše zanima
Šest decenija jedne karijere, svaka sa svojim zvukom i svojom publikom. Otvaranje jedne zatvara prethodnu, pa stranica ostaje pregledna.
01 SedamdeseteRođenje zvezde 1972-1979
Solo debi „Sinoć nisi bila tu", Evrovizija u Luksemburgu, pa albumi „Ti i ja" i „Ako priđeš bliže" koji ga lansiraju u orbitu. Decenija se završava Marakanom 1978. i statusom najveće pop zvezde Jugoslavije, sa „Vagabundom" kao himnom generacije.
02 OsamdesetePesme za sva vremena 1980-1989
Album „Malo pojačaj radio" 1981. donosi seriju hitova, a 1984. stiže balada „Ti si mi u krvi", pesma koja će postati njegov zaštitni znak i jedna od najvoljenijih ikada snimljenih na ovim prostorima. Krajem decenije seli se u Beograd.
03 DevedeseteTišina i dostojanstvo 1990-1999
U najtežoj deceniji bira muziku umesto podela i ostaje dosledan pacifista. Nastupa ređe, ali svaki koncert postaje događaj. Publika mu upravo tada, kada su mnogi menjali strane, upisuje ono najvrednije: poverenje koje traje do danas.
04 DvehiljaditePovratak na tron 2000-2019
Album „Okano" prodaje se u preko pola miliona primeraka, Marakana se puni 2001. i 2007, a „Zavičaj" obara rekorde 2006. Godine 2017. objavljuje „Ono malo sreće" i prima Zlatnu medalju za zasluge, a 2019. rasprodaje šest večeri Štark arene.
05 DanasLegenda u pokretu 2020-2026
U osmoj deceniji života i dalje je na turneji, sa simfonijskim orkestrom i bez njega, od Ljubljane do Skoplja. Za prolećne koncerte u sarajevskoj Zetri 2026. tražena je karta više: posle tri rasprodate večeri dodata je i četvrta.
Privatni život bez skandala i tajna dugog trajanja
Ploče koje se i danas vrte po našim domovima: retko koja porodična fonoteka nema bar jedan Čolin album.
U svetu u kome se slava često plaća privatnošću, Čolić je uspeo nemoguće: pet decenija na naslovnim stranama, a nijedan skandal. Oženio se 2001. Aleksandrom, sa kojom ima dve ćerke, Unu i Laru, i o porodici govori retko i odmereno, štiteći je od reflektora pod kojima sam živi ceo život.
Novinari su ga zvali srpskim Tomom Džonsom, a on je ostao ono što je bio: profesionalac koji trenira kao sportista. Poznat je po disciplini, redovnom vežbanju i trčanju po Košutnjaku, što je, uz glas koji ne stari, verovatno i odgovor na pitanje kako u 75. godini izdrži trosatne koncerte.
Uz muziku ide i tiha dobrotvorna strana: humanitarnih koncerata i donacija bilo je kroz celu karijeru, uglavnom bez velikih najava. I to je deo objašnjenja zašto ga podjednako vole u Beogradu, Sarajevu, Zagrebu i Ljubljani: nikada nikome nije okrenuo leđa.
Ako vas zanima gde se takva muzika nekada slušala uživo, priču o duhu tog vremena imamo u članku o kafanskoj kulturi, a još jedan portret zanimljive ličnosti u tekstu o Draganu Vujičiću.
Šta nas uči šest decenija Zdravka Čolića
Da talenat otvara vrata, ali ih disciplina drži otvorenima. Čola nikada nije jurio trendove, skandale ni prečice: pevao je, trenirao, čuvao porodicu i poštovao publiku. Zato njegove karte i danas nestaju za nekoliko dana, a „Ti si mi u krvi" i posle četrdeset godina zaustavlja svaku salu u kojoj se zapeva.
„Ti si mi u krvi" pred punim stadionom
Koševo 2010: pesma koju publika peva glasnije od izvođača. Snimak sa zvaničnog kanala Zdravka Čolića.
Tri crtice za kraj
Pre pevanja Čolić je bio golman u mlađim kategorijama sarajevskog Željezničara, pa je i na binu izlazio sa sportskom disciplinom golmana.
Prvi javni nastup imao je krajem 1967. na takmičenju pevača amatera, kao šesnaestogodišnjak. Do prve Marakane prošlo je tačno jedanaest godina rada.
O njegovom putu snimljen je dokumentarni film „Pjevam danju, pjevam noću", a 2017. odlikovan je Zlatnom medaljom za zasluge.
Provereni izvori: Vikipedija, Zdravko Čolić; Songkick, turneja 2026. Brojevi posetilaca koncerata su procene iz javnih izvora. Fotografije su savremene vizuelne rekonstrukcije atmosfere, nisu dokumentarni snimci konkretnih događaja niti prikazi stvarnih ličnosti.
Dodaj komentar