Bitka kod Tripolja 1402: Stefanov povratak i sukob sa Brankovićima

Stefan Lazarević i Đurađ Branković bili su bliski rođaci. Đurđeva majka Mara bila je Stefanova sestra, kći kneza Lazara i kneginje Milice. Njegov otac bio je Vuk Branković. Rođačke veze spajale su dve vladajuće porodice, čije su oblasti i interesi posle Kosova često ulazili u sukob.

Sukob nije počeo na povratku iz Azije

U pozadini odnosa Lazarevića i Brankovića stajala je i podela vlasti na Kosovu. Posle osmanskog potiskivanja Vuka Brankovića 1396. deo njegovih oblasti pripao je Lazarevićima. Vuk je umro 1397., a njegovi sinovi nastojali su da očuvaju porodične posede i položaj. Zato se spor Stefana i Đurđa ne može svesti samo na ličnu svađu u Carigradu.

Đurađ je tražio oslonac kod Sulejmana, koji je držao evropski deo osmanskih zemalja. Stefanu je ta veza pretila upravo na putu kući. Obojica su dolazila iz iste porodične mreže, ali su zastupala različite interese svojih kuća. Bajazitov poraz oslabio je vrhovnu vlast koja ih je ranije povezivala, a istovremeno otvorio priliku da se raniji teritorijalni i nasledni sporovi rešavaju silom.

U leto 1402. obojica su ratovala uz Bajazita u Angori. Posle poraza osmanske vojske stigli su do Carigrada, gde je Stefan dobio titulu despota. Njihovi odnosi tada su se zaoštrili. Stefan je zatvorio Đurđa, koji se oslobodio i priklonio Sulejmanu, jednom od Bajazitovih sinova.

Sulejman je uspostavljao vlast u evropskom delu osmanske države. Pomoć koju je mogao da pruži Đurđu davala je porodičnom sukobu i vojnu težinu. Đurađ je stigao u svoje oblasti pre ujaka i nastojao da mu, uz osmanske odrede, spreči prolaz. Stefanov povratak zato nije mogao da se završi jednostavnim dolaskom kući.

Stefan se sa bratom Vukom Lazarevićem vraćao morem. Put ga je doveo do Zete, gde su ga dočekali njegova sestra Jelena i njen suprug Đurađ II Stracimirović Balšić. Njihovo gostoprimstvo obezbedilo je predah posle dugog puta.

Zašto je pomoć iz Zete bila važna

Prelazak preko Zete omogućio je Stefanu da izbegne najopasniji deo kopnenog povratka iz Carigrada. To nije bio kratak obilazak: trebalo je preći more, iskrcati ljude i nastaviti prema unutrašnjosti. Ratnici su iza sebe već imali težak pohod i poraz velike vojske. Prijateljski doček na obali zato je značio i mesto na kojem su mogli da se prikupe pre novog marša.

Jelena Balšić bila je Stefanova sestra, a njen muž, Đurađ II Stracimirović Balšić, gospodar u Zeti. Njihova pomoć pokazuje praktičnu važnost porodičnih saveza: rodbinski dvor mogao je da obezbedi prihvat i vojnu podršku tamo gde sopstvena vlast nije dopirala. Tek sa takvim osloncem Stefan i Vuk mogli su da nastave ka Kosovu, na kojem su ih čekali protivnici.

Đurđevi i Sulejmanovi odredi čekali su u oblasti kroz koju su Lazarevići prolazili. Do sudara je došlo kod Tripolja, nedaleko od Gračanice. Ovde se priča o dalekom azijskom bojištu vraća u srpske zemlje: pitanje je bilo ko može da se vrati sa vojskom, zadrži vlast i nametne svoje odluke drugim gospodarima.

Stefan je podelio svoju vojsku radi borbe sa dva protivnika. Vuku Lazareviću poverio je veći deo snaga i zadatak da se suprotstavi Đurđu Brankoviću. Sam despot poveo je drugi deo protiv osmanskih odreda. Ovu podelu i datum 21. novembar 1402. navodi Srpska enciklopedija u odrednici o Vuku Lazareviću.

Stefan je uspešno vodio svoj deo borbe. Na pravcu kojim je zapovedao Vuk nastale su teškoće, pa je despot morao da mu pritekne u pomoć. Završni ishod bio je pobeda Stefana Lazarevića. Ona mu je omogućila da prođe i vrati se u svoju zemlju, posle višemesečnog odsustva.

Uglješa Vlatković i promena odnosa snaga

Među gospodarima važnim za ovaj sukob bio je i Uglješa Vlatković. Njegovu pomoć Stefanu kod Tripolja beleži i stručni pregled Tatjane Starodubcev. Posle približavanja despotu njegova oblast na jugu zadržala je izvesnu samostalnost, uz obavezu da učestvuje u odbrani zemlje. Tako se ishod boja odrazio i na odnose sa oblasnim gospodarima.

Ovaj Uglješa nije despot Jovan Uglješa Mrnjavčević, poginuo na Marici 1371. Reč je o drugoj ličnosti i drugoj generaciji. Njegovo učešće pomaže da vidimo kako se podrška mogla menjati i unutar mreže osmanskih vazala. Stefanova pobeda počivala je na borbi njegovih odreda, ali i na tome koga je uspevao da pridobije. Posle povratka takve veze trebalo je pretvoriti u trajniji poredak.

Stefan je Vuku zamerio kako je vodio borbu. Njihova nesloga posle Tripolja postala je ozbiljna, pa je Vuk otišao Sulejmanu. U uređivanju odnosa učestvovala je i kneginja Milica. Braća su kasnije obnovila saradnju; najkasnije do oktobra 1404. njihovi odnosi ponovo su bili dobri.

Despot se u međuvremenu približio ugarskom kralju Žigmundu. Njegova vlast dobila je novi spoljašnji oslonac, ali su se sukobi sa Brankovićima i sporovi unutar porodice nastavljali. Tripolje je rešilo neposrednu prepreku na putu povratka. Uređivanje odnosa među srpskim gospodarima trajalo je mnogo duže.

Pomirenje koje nije ugasilo nasledni spor

Mir između Stefana i njegovog brata nije potrajao bez novih potresa. Vuk je 1409. zatražio polovinu očinske zemlje, uz podršku Sulejmana i dela srpske vlastele. U ratu koji je usledio Stefan se oslanjao i na Ugarsku. Zemlja je podeljena: Vuk je dobio južni deo, dok je Stefan zadržao severni. Pobeda kod Tripolja, dakle, nije unapred rešila pitanje porodičnog nasleđa.

Novi preokret donele su borbe Bajazitovih sinova. Vuk Lazarević pogubljen je 1410., pošto je pao u ruke Musinih pristalica. Đurađ Branković je preživeo te promene i kasnije se izmirio sa ujakom. Put od protivnika kod Tripolja do Stefanovog naslednika trajao je godinama. Zato bitku treba pratiti zajedno sa njenim neposrednim uspehom i dugim posledicama: omogućila je povratak despota, ali nije odmah donela mir celoj vladarskoj porodici.

Stefan i Đurađ konačno su se izmirili 1412. Nekadašnji protivnik postao je despotov važan saradnik i kasnije njegov naslednik. Đurađ je preuzeo vlast po Stefanovoj smrti 1427. Takav razvoj pokazuje koliko su se odnosi u srednjovekovnoj porodici menjali: ratnički sukob mogao je biti praćen pregovorima, zajedničkim poslovima i dogovorom o nasleđivanju.