Sretenje Gospodnje
Dan Susreta Boga i Čoveka
Sretenje Gospodnje je praznik koji proslavlja događaj kada je Presveta Bogorodica, četrdesetog dana po rođenju Isusa Hrista, donela svog Božanskog Sina u jerusalimski hram da ga posveti Bogu. U tom trenutku dogodio se susret koji čovečanstvo čeka od postanka sveta – susret starog i onemoćalog sveta (u liku starca Simeona) sa Novim Životom i Spasiteljem (u liku Bogomladenca Hrista).
Srpska pravoslavna crkva ovaj veliki praznik proslavlja 15. februara (po novom), odnosno 2. februara (po starom kalendaru). U Srbiji se ovaj dan slavi i kao Dan državnosti, u znak sećanja na Prvi srpski ustanak (1804) i Sretenjski ustav (1835).
Simeon Bogoprimac
U hramu je živeo pobožni starac Simeon, kome je Duh Sveti prorekao da neće videti smrti dok ne vidi Hrista Gospodnjeg. Čekao je decenijama (predanje kaže čak i vekovima) taj trenutak. Kada je Marija unela Isusa, Simeon je duhom prepoznao Spasitelja, uzeo ga u naručje i izgovorio čuvenu molitvu kojom se završava Stari Zavet:
- Nunc Dimittis: "Sad otpuštaš u miru slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje..."
- Proročanstvo: Simeon je tada prorekao da će Hristos biti "svetlost za otkrivenje neznabošcima", ali i "znak protiv koga će se govoriti", a Mariji je prorekao stradanje njenog Sina ("i tebi samoj probošće mač dušu").
Susret Dva Zaveta
Sretenje nije običan praznik; to je tačka spajanja. Starac Simeon predstavlja Stari Zavet, zakon i proroke koji su "ostareli" čekajući ispunjenje obećanja. Isus predstavlja Novi Zavet, mladost, blagodat i istinu. Na Sretenje, Stari Zavet se klanja Novom i povlači se, jer je Spasitelj stigao.
Svetlost Svetu i Očišćenje
Ovaj praznik nas uči da je Bog veran svojim obećanjima. Simeonova strpljivost je nagrađena susretom sa Bogom licem u lice. Takođe, Sretenje nas podseća na potrebu da se i mi "sretnemo" sa Gospodom – u molitvi, u liturgiji i u srcu. To je praznik ličnog susreta svake duše sa svojim Tvorcem.
Iščekivanje
Uči nas vrlini strpljenja. Kao Simeon, i mi treba da čekamo Božiju utehu, ne gubeći nadu bez obzira na godine.
Poslušnost Zakonu
Iako Bog, Hristos ispunjava zakon (donošenje u hram), učeći nas da poštujemo crkveni poredak.
Sveće
Na Sretenje se u crkvama osveštavaju sveće, simbolizujući Hrista kao "svetlost svetu" koja razgoni tamu greha.
„Jer videše oči moje Spasenje tvoje, koje si ugotovio pred licem svih naroda.“
Molitva Svetog Simeona Bogoprimca
Narodni Običaji: Kraj Zime
U našem narodu postoji izreka "Sretenje – obretenje", jer se veruje da se na ovaj dan sreću zima i leto. Dani postaju duži, a zemlja se greje. Običaji su uglavnom vezani za predviđanje vremena i kraja zime.
- Mečka Božana
- Veruje se da na Sretenje medved izlazi iz svog brloga. Ako je dan sunčan i medved ugleda svoju senku, uplašiće se i vratiti u pećinu da spava još šest nedelja – to znači da će zima potrajati. Ako je oblačno i ne vidi senku, zimi je kraj.
- Paljenje sveća
- Običaj je da se na ovaj dan pale sveće u kući jer se veruje da plamen sretenjske sveće štiti dom od groma, poplave i drugih nepogoda tokom cele godine.
- Vrapci se žene
- Stari kažu da se od Sretenja ptičice počinju "ženiti" i birati parove, najavljujući proleće i buđenje života.
- Devojačka gatanja
- Nekada su devojke na ovaj dan pazile koga će prvo sresti. Verovalo se da će njihov budući muž ličiti na prvog muškarca koga sretnu na Sretenje.
- Zbor u Orašcu
- Za srpski narod Sretenje je simbol slobode. Na ovaj dan 1804. Karađorđe je podigao Prvi srpski ustanak, a 1835. donet je prvi moderni Ustav, pa se danas slavi kao Dan državnosti.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.