Sveti Ćirilo i Metodije
Slovenski Apostoli i Prosvetitelji
Sveti ravnoapostolni Ćirilo (Konstantin Filozof) i Metodije su braća iz Soluna koja su zadužila ceo slovenski rod neprocenjivim blagom – pismenošću. Stvaranjem prvog slovenskog pisma (glagoljice) i prevođenjem bogoslužbenih knjiga sa grčkog na staroslovenski jezik, oni su omogućili Slovenima da reč Božiju čuju i razumeju na svom maternjem jeziku, postavši tako duhovni očevi slovenske kulture i književnosti.
Srpska pravoslavna crkva i sve slovenske zemlje proslavljaju ovaj praznik 24. maja (po novom), odnosno 11. maja (po starom kalendaru). Ovaj datum se obeležava i kao Dan slovenske pismenosti i kulture.
Misija u Moravsku
Na poziv moravskog kneza Rastislava, koji je tražio učitelje da propovedaju veru na narodnom jeziku, vizantijski car Mihailo je poslao ovu učenu braću. Da bi to uspeli, Ćirilo je, nadahnut Duhom Svetim, sastavio prvo slovensko pismo – glagoljicu.
- Početak pismenosti: Prve reči prevedene na slovenski jezik bile su početak Jevanđelja po Jovanu: "U početku beše Reč (Logos), i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč".
- Borba sa "trojezičnicima": Morali su da se bore protiv latinskog sveštenstva koje je tvrdilo da se Bog može slaviti samo na tri jezika: jevrejskom, grčkom i latinskom.
Pobeda Slovenske Reči
Ćirilo je u Veneciji i Rimu briljantno odbranio pravo Slovena na svoj jezik rečima: "Ne pada li kiša od Boga na sve jednako? Ili, ne sija li sunce takođe na sve? Kako se vi ne stidite da samo tri jezika priznajete, a sve druge narode i plemena hoćete da budu slepi i gluvi?" Papa je odobrio njihov rad, ali je Ćirilo ubrzo preminuo u Rimu (869. god), dok je Metodije nastavio misiju trpeći tamnovanja i progone.
Temelj Kulture i Identiteta
Rad Svete braće nije bio samo verski, već i civilizacijski. Oni su Slovene uveli u red kulturnih naroda Evrope. Njihovi učenici (Kliment, Naum, Sava, Gorazd i Angelarije) su kasnije prešli na Balkan i stvorili ćirilicu, pismo koje i danas koristimo.
Glagoljica
Prvo pismo, složeno i teološki duboko, gde svako slovo ima brojnu vrednost i značenje.
Slovensko Jedinstvo
Oni su zajednički svetitelji svih Slovena – pravoslavnih i katolika, spajajući istok i zapad.
Prosveta
Pokazali su da vera i znanje idu zajedno, otvarajući vrata obrazovanju na maternjem jeziku.
„Slušajte, svi slovenski narodi, slušajte Reč, jer ona od Boga dođe...“
Iz Proglasa Svetog Jevanđelja (Sveti Ćirilo)
Narodni Običaji: Dan Pismenosti
Iako nema mnogo specifičnih narodnih rituala kao za velike seoske slave, ovaj dan se svečano obeležava u školama i kulturnim institucijama. Ovo je praznik duha, knjige i učenja.
- Svečane Akademije
- Širom zemlje se organizuju priredbe, književne večeri i takmičenja u besedništvu, slaveći lepotu srpskog jezika i ćiriličnog pisma.
- Školske nagrade
- U mnogim školama se na ovaj dan nagrađuju najbolji učenici iz srpskog jezika i književnosti, podstičući mlade da čuvaju svoj jezik.
- Liturgija
- Vernici odlaze u crkvu da se pomole "Solunskoj braći" za uspeh u učenju, bistrinu uma i očuvanje pravoslavne vere.
- Čuvanje ćirilice
- Ovaj dan je podsetnik na važnost očuvanja ćirilice. Mnoge kulturne organizacije pokreću akcije za zaštitu pisma upravo na ovaj praznik.
- Zavetni dan
- U nekim mestima se ovaj praznik slavi kao zavetina, gde se nose litije kroz naselje, moleći se za mir i napredak zajednice.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.
