Sveta Petka - Paraskeva
Zaštitnica Žena, Bolesnih i Siromašnih
Prepodobna mati Paraskeva, u narodu milo zvana Sveta Petka, jedna je od najvoljenijih svetiteljki u pravoslavlju, a posebno u srpskom narodu. Njen život je bio put odricanja od sveta i potpunog posvećenja Bogu u pustinji, ali je njena posmrtna slava nadmašila mnoge careve i vojskovođe. Ona je brza pomoćnica u nevoljama, isceliteljka najtežih bolesti i nevidljiva čuvarka ženskog roda.
Srpska pravoslavna crkva ovu svetiteljku proslavlja 27. oktobra (po novom), odnosno 14. oktobra (po starom kalendaru). Ovo je jedna od najčešćih krsnih slava u Srbiji, a mnogi je slave i kao preslavu.
Pustinožiteljka iz Epivata
Rođena je u gradu Epivatu (Trakija) od pobožnih roditelja, srpskog porekla. Nakon smrti roditelja, podelila je imanje siromašnima i otišla u Jordansku pustinju. Tamo je provela decenije u postu i molitvi, trpeći žegu, mraz i đavolska iskušenja, hraneći se samo pustinjskim biljem. Pred smrt joj se javio anđeo i rekao da se vrati u rodni kraj, jer tamo treba da ostavi svoje telo.
- Povratak: Vratila se u Epivat, gde je niko nije prepoznao. Živela je kao strankinja i upokojila se u miru, a sahranjena je van groblja, kao tuđinka.
- Otkrivanje: Godinama kasnije, njene mošti su otkrivene jer su mirisale na bosiljak i isceljivale bolesne koji bi dotakli njen grob.
Putovanje Kroz Vekove
Njene čudotvorne mošti su imale dugu istoriju seoba. Počivale su u Trnovu (Bugarska), zatim u Beogradu (na Kalemegdanu, u kapeli Svete Petke) više od sto godina, gde je izvor njene vode i danas mesto hodočašća. Danas njene mošti počivaju u Jašiju (Rumunija), gde joj na poklonjenje dolaze milioni vernika, ali se deo (dva prsta) nalazi i u Beogradu.
Majka u Nevolji i Isceliteljka
Sveta Petka se često javlja ljudima u snu, obično kao žena u crnom plaštu, da ih upozori, uteši ili izleči. Smatra se posebnom zaštitnicom žena, dece i starih osoba.
Lekovita Voda
Izvori Svete Petke (adžijazme) smatraju se čudotvornim, posebno za lečenje očiju, nervnih bolesti i neplodnosti.
Ženska Zaštita
Žene joj se mole za srećan brak, lak porođaj i zaštitu od nasilja i nepravde.
Strahopoštovanje
Iako blaga, ona je stroga prema onima koji ne poštuju praznike i ne drže post.
„Raduj se, zastupnice naša, i molitvenice pred Bogom za rod hrišćanski!“
Iz Akatista Svetoj Petki
Narodni Običaji: Petkovica
Sveta Petka je praznik duboko ukorenjen u narodu. Mnogi koji ne slave kao krsnu slavu, obeležavaju ovaj dan kao zavetinu, paleći sveću "za zdravlje". Veruje se da na ovaj dan voda postaje lekovita, a ženski radovi prestaju.
- Zabrana "ženskih" poslova
- Na Svetu Petku žene strogo paze da ne rade nikakve ručne radove: ne šije se, ne prede, ne plete i ne pere veš. Veruje se da bi to "vezalo ruke" svetiteljki da ne može da pomogne.
- Umivanje lekovitom vodom
- Običaj je da se na ovaj dan ode na izvor Svete Petke (ili donese osvećena voda iz crkve) i umije lice, kako bi se sačuvao vid i lepota.
- Mesi se kolač
- Oni koji slave, mese slavski kolač i seku ga u crkvi ili kući. Čak i oni koji ne slave, na ovaj dan prave poseban hleb koji lome za zdravlje ukućana.
- Čuvanje pepela
- U selima se nekada čuvao pepeo sa ognjišta na ovaj dan i posipao po bašti ili krovu, kao zaštita od groma i štetočina.
- Pomoć bolesnima
- Veruje se da je noć uoči Svete Petke vreme kada se dešavaju čuda. Mnogi bolesni prespavaju u crkvama posvećenim njoj, nadajući se isceljenju.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.