Usekovanje Glave Svetog Jovana Krstitelja
Stradanje za Istinu i Pravdu Božiju
Praznik Usekovanja glave Svetog Jovana Krstitelja je dan sećanja na mučeničku smrt najvećeg među prorocima. Zbog svoje neustrašivosti da caru Irodu u lice kaže istinu i ukori ga zbog nemoralnog života (jer je oteo ženu svog živog brata), Jovan je bačen u tamnicu, a potom i pogubljen. Ovaj praznik je simbol borbe za istinu koja se ne plaši ni carske krune ni mača.
Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik obeležava 11. septembra (po novom), odnosno 29. avgusta (po starom kalendaru). Ovo je dan strogog posta (na vodi), bez obzira na to u koji dan u nedelji pada, u znak žalosti za velikim svetiteljem.
Irodov Pir i Ples Smrti
Bezbožni car Irod Antipa priredio je raskošno slavlje za svoj rođendan. Njegova pastorka Saloma (ćerka Irodijadina) igrala je pred gostima i toliko zanela pijanog cara da joj je obećao dati sve što zatraži, pa makar i pola carstva. Po nagovoru svoje pakosne majke, koja je mrzela Jovana zbog prekora, devojka je zatražila stravičan dar: glavu Jovana Krstitelja na tanjiru.
- Zločin: Iako se uplašio, car nije hteo da pogazi reč pred gostima. Naredio je dželatu da ode u tamnicu i poseče Jovana.
- Svetinja: Glava Preteče doneta je na krvavom tanjiru, ali čak i mrtva usta su šaputala istinu: "Ne valja ti imati ženu brata svoga".
Pobednik nad Smrću
Iako je Irod mislio da će ubistvom ućutkati glas savesti, Jovanova propoved je postala još glasnija. On je sišao u Ad da i tamo, dušama umrlih, propoveda skori dolazak Spasitelja. Njegova smrt nije poraz, već pečat njegovog života posvećenog apsolutnoj Istini.
Dan Žalosti i Uzdržanja
Usekovanje je jedan od najvećih hrišćanskih praznika, ali se ne slavi veseljem, već tihovanjem i molitvom. Crkva nas poziva da se na ovaj dan uzdržimo od strasti i prejedanja, sećajući se da je upravo neumerenost u jelu i piću (Irodov pir) dovela do ovog strašnog zločina.
Strogi Post
Posti se isključivo na vodi, a mnogi vernici ne jedu ništa do mraka, saosećajući sa stradanjem Svetitelja.
Istina
Jovan nas uči da je bolje izgubiti glavu nego ogrešiti dušu, i da se istina ne sme prećutati moćnicima.
Lekovitost
Veruje se da je ovaj dan pogodan za branje lekovitih trava koje leče rane, jer je i zemlja tužna zbog smrti pravednika.
„Ne valja ti imati ženu brata svoga Filipa!“
Reči Svetog Jovana upućene caru Irodu
Narodni Običaji: Zabrana Crvenog
Narodni običaji za Usekovanje su specifični i puni simbolike vezane za krv i način stradanja Svetog Jovana. Strahopoštovanje prema ovom prazniku je ogromno.
- Bez crvene hrane
- Najpoznatiji običaj je da se na Usekovanje ne jede i ne pije ništa što je crvene boje, jer to podseća na prolivenu krv Svetitelja. Ne jede se lubenica, paradajz, breskve, crveno grožđe, niti se pije crno vino.
- Zabrana noža
- U mnogim krajevima se strogo pazi da se na ovaj dan ne koristi nož. Hleb se ne seče, već se lomi rukama, kako se ne bi "povređivale rane" Svetog Jovana.
- Branje bilja
- Veruje se da je ovo poslednji dan u godini za branje lekovitih trava (kantarion, nana, kičica). Posle Usekovanja, trave gube svoja lekovita svojstva.
- Varindan
- U Hercegovini se na ovaj dan ne radi ništa oko semenja i ne kuva se žito (varivo), da se "ne bi useklo" (uvarilo) seme za sledeću godinu.
- Zaštita dece
- Veruje se da deca ne treba da jedu ništa "okruglo" što liči na glavu (jabuke, krompir, lubenice) na ovaj dan, u znak poštovanja prema odsečenoj glavi Preteče.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.