Sveti Velikomučenik Prokopije
Nebeski Vojvoda i Čuvar Mladenaca
Sveti Prokopije je jedan od prvih velikomučenika koji je stradao za Hristovu veru. Rođen u Jerusalimu kao Neanije, bio je vojvoda u službi cara Dioklecijana. Njegov put od progonitelja hrišćana do jednog od najvećih hrišćanskih svetitelja počeo je čudesnim viđenjem Krsta na nebu, slično caru Konstantinu. Njegovo ime Prokopije znači "onaj koji napreduje" ili "onaj koji uspeva" u vrlini.
Srpska pravoslavna crkva ovog svetitelja proslavlja 21. jula (po novom), odnosno 8. jula (po starom kalendaru). U srpskom narodu se smatra teškim praznikom kada se strogo pazi na zabrane rada.
Javljanje Krsta i Preobražaj
Dok je kao vojvoda išao u Aleksandriju da goni hrišćane, dogodio se potres i začuo se glas sa neba. Pogledavši gore, Neanije je video blistavi kristalni Krst i čuo glas: "Ja sam Isus, raspeti Sin Božiji". Od tog trenutka, umesto da progoni hrišćane, on je postao njihov zaštitnik. Naredio je da se napravi isti takav krst i nosio ga je ispred vojske, pobeđujući neprijatelje silom Božijom, a ne carevom.
- Mučeništvo: Kada je majka (koja je bila neznaboškinja) saznala da joj je sin postao hrišćanin, prijavila ga je caru. Prokopije je hrabro bacio svoj vojvodski pojas i mač, izabravši Carstvo Nebesko.
- Obraćenje Majke: Videvši čudesnu trpeljivost svog sina tokom mučenja, i sama majka Teodosija je poverovala u Hrista i zajedno sa njim primila mučenički venac.
Čuvar Venčanja
Iako je bio vojnik i mučenik, Sveti Prokopije se u srpskoj tradiciji neočekivano vezuje za svadbe. Sveti Sinod je odredio da je ovo jedan od dana kada se obavezno vrše venčanja (osim ako pada u post), jer se veruje da Sveti Prokopije "prokopava" put sreći i blagosilja mladence napretkom.
Zaštitnik Rudara i Kamenorezaca
Sveti Prokopije se smatra zaštitnikom rudara (uz Svetu Varvaru), bunardžija i kamenorezaca, jer se njegovo ime povezuje sa kopanjem (prokopavanjem). Veruje se da on čuva ljude koji rade pod zemljom od urušavanja i nesreća.
Snaga Vere
Pokazao je da je vera u Hrista jača od vojničke zakletve i carskih naredbi, preobrazivši progonitelja u mučenika.
Oganj
Poštuje se kao "ognjeni svetac". Na njegov dan se strogo pazi da se ne kopa zemlja da ne bi udario grom.
Napredak
Njegovo ime simbolizuje napredovanje u svakom dobrom delu, pa mu se mole oni koji počinju nove poslove.
„Ja sam Isus, raspeti Sin Božiji. Ovim znakom pobeđuj neprijatelje svoje i moj mir biće s tobom.“
Javljanje Gospoda Svetom Prokopiju
Narodni Običaji: Prokopovdan
U narodu se ovaj dan zove "Prokopovdan" ili "Prokopije". Smatra se teškim praznikom i vezuje se za mnoge zabrane, jer se veruje da svetac može biti strog prema onima koji ga ne poštuju. Verovanja su uglavnom vezana za zabranu rada na zemlji i kupanje.
- Zabrana kopanja
- Glavni običaj je da se na ovaj dan ne uzima motika, ašov ni lopata u ruke. Ne kopa se zemlja, ne kopaju se bunari niti temelji, jer se veruje da Sveti Prokopije to kažnjava sušom ili nepogodom.
- Zabrana kupanja
- U mnogim krajevima se strogo zabranjuje kupanje u rekama i jezerima na Prokopovdan. Veruje se da svetac može da "prokopa" dno i povuče kupača, pa se kaže: "Ni prst u vodu na Prokopija".
- Svadbe
- Iako je "težak" praznik, smatra se srećnim danom za venčanja i prosidbe. Veruje se da brakovi sklopljeni na ovaj dan imaju blagoslov za napredak ("prokopavanje") i dugovečnost.
- Zaštita dece
- Roditelji na ovaj dan posebno paze na decu, braneći im da se svađaju ili psuju, kako bi ih svetitelj sačuvao zdravim i pametnim tokom godine.
- Pčelari
- Pčelari veruju da na ovaj dan treba osvetiti pčelinjak i pomoliti se Svetom Prokopiju da med bude "težak" i sladak, i da pčele napreduju.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.