Sveti Velikomučenik Georgije
Pobedonosac i Vesnik Proleća
Sveti Georgije (Đorđe) jedan je od najpoštovanijih svetitelja u hrišćanstvu. Bio je rimski vojvoda (tribun) u vreme cara Dioklecijana, ali kada je car počeo strašan progon hrišćana, Georgije je hrabro istupio, odrekao se svog visokog čina i bogatstva, i priznao veru u Hrista. Zbog svoje nepokolebljive hrabrosti i čuda koja je činio i posle smrti, naziva se Pobedonosac (Tropeofor).
Srpska pravoslavna crkva ovaj veliki praznik proslavlja 6. maja (po novom), odnosno 23. aprila (po starom kalendaru). Đurđevdan je, uz Svetog Nikolu i Svetog Jovana, jedna od najčešćih krsnih slava u Srba.
Stradanje za Veru
Kada je car video da Georgije ne odustaje od Hrista, naredio je najstrašnije muke. Bacali su ga u jamu sa negašenim krečom, vezivali za točak sa oštrim noževima koji je kidao telo, i davali mu smrtonosni otrov. Međutim, Božijom silom, Georgije je sve preživeo i isceljivao se, što je dovelo do toga da i careva žena, Aleksandra, primi hrišćanstvo. Na kraju je posečen mačem 303. godine.
- Vojnik Hristov: Iako profesionalni vojnik, on je pravi rat vodio protiv zla i idolopoklonstva, koristeći štit vere i mač istine.
- Đurđic: Pored Đurđevdana, slavi se i Đurđic (16. novembar), dan prenosa njegovih moštiju i obnovljenja hrama njemu posvećenog.
Simbolika Aždaje
Na ikonama se Sveti Georgije najčešće prikazuje kako na konju kopljem probada aždaju. Iako predanje govori o stvarnoj nemani kod jezera blizu Bejruta, u duhovnom smislu aždaja simbolizuje mnogobožačku silu, đavola i zlo koje je pretilo da proždiere hrišćane. Georgijeva pobeda je pobeda Hrišćanstva nad paganizmom.
Zaštitnik Slabih i Pobednik Zla
Sveti Georgije se poštuje kao brzi pomoćnik u nevoljama, zaštitnik vojnika, ali i zemljoradnika (ime Georgije znači "zemljoradnik"). Njegov kult je toliko jak da ga poštuju čak i mnogi muslimani na Bliskom istoku.
Hrabrost
Uzor je kako se bez straha stoji pred moćnicima ovoga sveta kada je u pitanju odbrana Istine.
Pobeda
Naziv "Pobedonosac" svedoči da onaj ko je sa Hristom uvek izlazi kao pobednik, čak i kroz smrt.
Proleće
Đurđevdan je prava granica između zime i leta, praznik buđenja celokupne prirode i života.
„Niti ću se uplašiti, niti ću poštedeti mladost svoju, radi Gospoda moga.“
Sveti Georgije caru Dioklecijanu
Narodni Običaji: Đurđevdan
Đurđevdan je praznik sa najviše narodnih običaja u Srba, jer označava početak letnjeg polugodišta. To je bio dan okupljanja hajduka ("Đurđevdan hajdučki sastanak"), ali pre svega dan slavljenja prirode, zdravlja i plodnosti.
- Đurđevdanski uranak
- Mladi rano pre zore odlaze u prirodu, na proplanak ili pored reke, gde se vesele, igraju i doručkuju na travi. Veruje se da to donosi snagu za celu godinu.
- Umivanje biljem
- U vodu se potapaju: dren (za zdravlje), zdravac (da budu zdravi), grabež (da se momci grabe za devojku) i crveno jaje od Uskrsa. Tom vodom se ujutru svi ukućani umivaju.
- Pletenje venaca
- Od poljskog cveća i vrbovih grančica pletu se venci koji se stavljaju na kapije, ulazna vrata i staje. Oni simbolizuju berićet i čuvaju dom od zlih sila.
- Šibanje vrbom
- Roditelji blago udaraju decu vrbovim grančicama uz reči "Rasti kao vrba", želeći im brz rast i vitkost.
- Đurđevdansko jagnje
- Za ovaj dan se obavezno priprema jagnje. U stočarskim krajevima, to je žrtva za zdravlje stada, a često se jagnje namenjuje Svetom Đorđu.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.
