Sveti Ignjatije Bogonosac
Apostolski učenik, Mučenik i Oganj Vere
Sveti Ignjatije Bogonosac (grč. Ιγνάτιος ο Θεοφόρος) predstavlja jedan od najsnažnijih stubova rane Crkve. Kao treći episkop Antiohije, odmah posle Svetog Apostola Petra i Evoda, on je bio direktna veza – "živa karika" – između apostolskog doba i generacija koje su dolazile. Njegov život, teologija i, iznad svega, njegovo herojsko stradanje u rimskom Koloseumu, postali su večni obrazac hrišćanske žrtve i ljubavi prema Hristu.
Srpska pravoslavna crkva ovog svetitelja proslavlja 2. januara (po novom), odnosno 20. decembra (po starom kalendaru). Takođe, prenos njegovih časnih moštiju slavi se 29. januara (11. februara).
Tajna imena "Bogonosac"
Nadimak Teoforos (Bogonosac) nije samo titula, već svedočanstvo o dva aspekta njegove ličnosti:
- Istorijski aspekt: Predanje svedoči da je on bio ono dete koje je Gospod Isus Hristos uzeo u naručje pred apostolima (Jevanđelje po Mateju 18:4) kao primer bezazlenosti i čistote neophodne za Carstvo Nebesko.
- Duhovni aspekt: Kada je car Trajan pitao Ignjatija ko je taj "Bogonosac", svetitelj je odgovorio: „Onaj koji Hrista Boga u srcu nosi.“ To svedoči o neprestanoj "umnog sdačnoj molitvi" i živom prisustvu Božijem u njegovoj duši.
Duhovni otac
Zajedno sa Svetim Polikarpom Smirnskim, Ignjatije je bio učenik Svetog Jovana Bogoslova. Od ljubljenog Hristovog učenika upio je duboku teologiju Ovaploćenja i Ljubavi, koju je kasnije preneo Crkvi kroz svoje poslanice.
Put ka Golgoti i Sedam Poslanica
Kada je car Trajan prolazio kroz Antiohiju pohodom na Jermeniju i Partiju, zahtevao je da svi prinose žrtve paganskim bogovima za uspeh rata. Ignjatije je to hrabro odbio. Osuđen je na smrt bacanjem pred zveri u Rimu. Njegovo putovanje od Antiohije do Rima, pod strogom stražom deset surovih vojnika (koje on u pismima naziva "leopardima"), pretvorilo se u trijumfalnu procesiju.
Crkveno Jedinstvo
Poziv na okupljanje oko episkopa i sveštenstva kao garancija istine.
Ovaploćenje
Borba protiv "doketa" – tvrdnje da je Hristos bio samo privid, a ne stvarni čovek.
Mučeništvo
Radost stradanja za Hrista kao vrhunac učeništva.
„Oprostite mi braćo... Pustite me da budem hrana zverima, preko kojih mogu zadobiti Boga. Pšenica sam Božija, i meljem se zubima zverova, da se nađem čisti hleb Hristov.“
Iz poslanice Rimljanima
Mučenička smrt u Rimu (107. god)
Stigavši u Rim, hrišćani su želeli da potkupe stražare i spasu ga. On ih je preklinjao da to ne čine, plašeći se da će ga njihova "neblagovremena ljubav" lišiti mučeničkog venca. Bačen je u amfiteatar pred gladne lavove. Zveri su ga rastrgle u trenu, ostavivši netaknutim samo njegovo srce i nekoliko većih kostiju. Prema predanju, kada su nevernici rasekli njegovo srce da vide izvor tolike hrabrosti, unutra su na delovima srčanog mišića našli zlatnim slovima ispisano: ISUS HRISTOS.
Narodni običaji: "Kokošiji Božić"
U našem narodu, Sveti Ignjatije se izuzetno poštuje, a običaji su pretežno vezani za zaštitu doma i pernate živine.
- Položajnik (Kokošiji položajnik)
- U mnogim selima, prva osoba koja uđe u kuću na ovaj dan se naziva "kokošijim položajnikom". Domaćica mu daje jastuk da sedne, kako bi kokoške sedele na jajima i mirno ih izlegle.
- Hranjenje u krugu
- Domaćice bacaju kukuruz ili pšenicu u krug (napravljen od konopca ili pojasa) i zovu kokoške. Ovo se radi da se živina ne bi rasturala po tuđim dvorištima, već da bude na okupu.
- Vučenje dece za uši
- Postoji stari običaj da se na ovaj dan deca blago povuku za uši "da bi porasla što više" u narednoj godini.
- Zabrana predenja
- Žene ne rade teške poslove, posebno ne predenje, tkanje i šivenje, kako se stoka ne bi "zapletala" ili razbolela.
- Mesi se kolač
- U nekim krajevima mesi se poseban hleb ili kolač koji se deli deci, ali se parče obavezno ostavi i za kućni napredak.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.