Sveti Mučenik Trifun
Zaštitnik Vinogradara i Vesnik Proleća
Sveti Trifun (grč. Tryphon - onaj koji živi u raskoši, ali duhovnoj) bio je jednostavan mladić iz Frigije koji je, čuvajući guske, zadobio od Boga veliki dar isceliteljstva. Iako neobrazovan po svetskim merilima, njegova vera je bila toliko čista i snažna da je isceljivao najteže bolesti i izgonio zle duhove. Stradao je u cvetu mladosti, odbivši da se odrekne Hrista, i postao jedan od najomiljenijih svetitelja, zaštitnik vinove loze i poljskih radova.
Srpska pravoslavna crkva ovog svetitelja proslavlja 14. februara (po novom), odnosno 1. februara (po starom kalendaru). U narodu je ovaj dan poznat kao Trivundan ili Zarezoja (vinogradarska slava).
Isceljenje Careve Kćeri
Slava Svetog Trifuna počela je još za njegovog života. Kada se kći rimskog cara Gordijana teško razbolela i pomahnitala od nečistog duha, lekari su bili nemoćni. Zli duh je progovorio iz nje i rekao da ga niko ne može izgnati osim Trifuna. Car je odmah poslao vojnike da nađu mladića.
- Smirenje: Trifuna su našli kako čuva guske. Došao je u Rim i jednom molitvom iscelio devojku. Car ga je bogato nagradio, ali Trifun je sve darove razdelio siromasima i vratio se svom skromnom životu.
- Mučeništvo: Za vreme cara Dekija, nastupio je surov progon. Trifun je hrabro priznao veru: "Slobodan sam po imenu Trifun, a rob sam samo Hristov". Posle strašnih mučenja, posečen je mačem 250. godine.
Čuvar Bračne Ljubavi
Iako zapadni svet istog dana slavi Valentina, pravoslavni vernici se mole Svetom Trifunu za sreću u braku i vernost. Smatra se da on čuva iskrenu ljubav i slogu u domu, štiteći supružnike od iskušenja i "zlih vetrova" koji mogu ugasiti porodično ognjište.
Simbol Plodnosti i Obnove Prirode
Sveti Trifun pada na granici zime i proleća. Veruje se da se na ovaj dan priroda budi, da sokovi u biljkama počinju da struje i da se zemlja zagreva ljubavlju Božijom. Zato je on prvenstveno zaštitnik onih koji rade sa zemljom i vinovom lozom.
Vinogradarstvo
Apsolutni zaštitnik vinara i gostioničara. Bez njegovog blagoslova, veruje se, vino nema "dušu" niti vinograd roda.
Krv i Vino
Simbolika vina je dvostruka: ono predstavlja Hristovu krv prolivenu za nas, ali i radost života koju nam Bog daruje.
Buđenje
Od ovog dana, po narodnom verovanju, zima popušta. Kaže se: "Tripo-pipo, sneg je okopnio".
„Ako me i bacite zverima, one će se pokloniti onome koga nosim u srcu.“
Sveti Trifun pred mučiteljima
Narodni Običaji: Zarezoja
U Srbiji, a posebno u vinogradarskim krajevima (Župa, Smederevo, Fruška Gora, Negotin), ovo je jedan od najveselijih praznika. Vinogradari tada prvi put u novoj godini odlaze u vinograde da simbolično započnu radove. Centralni događaj dana je odlazak u vinograd pre izlaska sunca.
- Orezivanje čokota
- Domaćin se prekrsti, uzme makaze i oreže barem jedan čokot loze. To se zove "zarezoja". Veruje se da se time lozi daje snaga da se obnovi i donese bogat rod.
- Polivanje vinom
- Orezani čokot se obavezno prelije najboljim vinom iz prošle godine, uz reči: "Da Bog da, pa da i ove godine rodiš i prerodiš". Ovim se "vraća dug" zemlji i priziva blagoslov.
- Trifunova vodica
- U nekim krajevima se osvećena vodica od Bogojavljenja čuva sve do Svetog Trifuna, pa se njome prskaju vinogradi i njive da bi se zaštitili od grada i štetočina.
- Gatanje o vremenu
- Ako na Svetog Trifuna pada kiša ili sneg, veruje se da će godina biti kišna i plodna, a meda će biti u izobilju. Ako je vedro, biće sušna godina, ali će vino biti slatko.
- Zabada ugarak
- U selima oko Timoka, domaćini uzimaju ugarak (žar) sa badnjaka i zabadaju ga u vinograd, verujući da će to zagrejati zemlju i zaštititi lozu od poznih prolećnih mrazeva.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.