Sveti Prohor Pčinjski
Pustinjak i Mirotočivi Čudotvorac
Prepodobni Prohor Pčinjski jedan je od trojice velikih slovenskih pustinjaka (pored Jovana Rilskog i Gavrila Lesnovskog) koji su u 11. veku svojim podvigom osveštali balkanske gore. Više od 60 godina proveo je u potpunoj samoći u planini Kozjak, živeći u pećini bez krova i ognjišta, družeći se sa divljim zverima i neprestano se moleći za svet. Njegove mirotočive mošti već devet vekova isceljuju najteže bolesti.
Srpska pravoslavna crkva ovog svetitelja proslavlja 1. novembra (po novom), odnosno 19. oktobra (po starom kalendaru). Manastir Sveti Prohor Pčinjski je veliko svetilište na granici Srbije i Makedonije.
Proročanstvo i Srna
Najpoznatije predanje vezano je za susret sa vizantijskim vojskovođom Diogenom. Diogen je u lovu gonio jednu ranjenu srnu, koja je pobegla u Prohorovu pećinu i legla pred noge svetitelja. Kada je Diogen stigao, starac ga je ukorio što progoni Božiju tvorevinu i prorekao mu:
- Proročanstvo: "Vrati se, Diogene, i ne diraj ovu srnu, jer tebi valja carovati u Carigradu."
- Zavet: Zbunjen ali poslušan, Diogen se vratio. Kada je kasnije zaista postao car (Roman IV Diogen), setio se proroka, pronašao ga i u znak zahvalnosti podigao velelepni hram na mestu njihovog susreta.
Izvor Svetog Mira
Sveti Prohor se upokojio u miru u svojoj pećini. Iz njegovih moštiju ubrzo je poteklo sveto miro – čudesno ulje koje i danas ističe iz njegove ruke u manastirskoj crkvi. Ovo miro je poznato po tome da leči duševne bolesti i najteža oboljenja, zbog čega manastir posećuju hiljade hodočasnika.
Duhovna Straža Juga
Sveti Prohor Pčinjski se smatra duhovnim stražarom južnih srpskih krajeva. Njegov manastir, koji je kasnije obnovio i proširio sveti kralj Milutin, preživeo je vekove turskog ropstva i ratova, ostajući neugasivo kandilo vere.
Isposništvo
Uzor je potpunog odricanja od sveta. Hranio se divljim zeljem i korenjem, pobeđujući prirodu duhom.
Isceljenje
Njegova specijalnost su duševna isceljenja. Mnogi "besni" i nemirni su se smirili pred njegovim ćivotom.
Zavetina
Mnoge porodice u Pčinjskom okrugu ga slave kao krsnu slavu ili preslavu, čuvajući sećanje na pustinjaka.
„Idi, čedo, i caruj, ali ne zaboravi onoga ko ti je carstvo prorekao.“
Reči Svetog Prohora caru Diogenu (iz predanja)
Narodni Običaji i Verovanja
U narodu južne Srbije, Sveti Prohor se poštuje gotovo kao živi član porodice. Običaji su vezani za hodočašće i molitvu za zdravlje. Veruje se da svetac "proziva" one kojima je potrebna pomoć.
- Prenoćište u manastiru
- Glavni običaj je da bolesni, a posebno oni sa duševnim problemima ili epilepsijom, prenoće ispod kivota Svetog Prohora. Veruje se da noć provedena u molitvi pored svetitelja donosi potpuno isceljenje.
- Zavetni darovi
- Mnogi vernici donose darove manastiru u znak zahvalnosti – peškire, ulje, ali i jabuke. U Pčinji se veruje da jabuka spuštena na grob sveca postaje lekovita.
- Srna kao simbol
- Zbog legende o srni, u ovom kraju se lovci na ovaj dan uzdržavaju od lova, posebno na srneću divljač, iz poštovanja prema svetitelju zaštitniku životinja.
- Pomirenje srodnika
- Sveti Prohor je mirio ljude za života. Zato se na njegov praznik zavađeni rođaci i komšije mire, ljubeći se tri puta u obraz uz reči "Prosti, da ti Bog prosti".
- Slava manastira
- Na dan manastirske slave (1. novembar) održava se veliki narodni sabor. Veruje se da ko tog dana peške dođe u manastir, čini veliku žrtvu koju Bog nagrađuje zdravljem.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.
