Sveta Velikomučenica Marina
Ognjena Marija - Oganj Vere i Strašna Svetiteljka
Sveta velikomučenica Marina, u narodu poznata kao Ognjena Marija, bila je rodom iz Antiohije. Kao ćerka paganskog žreca, rano je primila hrišćanstvo, zbog čega ju je se otac odrekao. Zbog svoje nepokolebljive vere i odbijanja da prinese žrtve idolima, pretrpela je najstrašnije muke, ali ju je Gospod isceljivao i krepio. U narodnom predanju, ona je sestra Svetog Ilije Gromovnika i jedna od najpoštovanijih svetiteljki čiji se gnev, prema verovanju, ne može ublažiti ako se praznik ne ispoštuje.
Srpska pravoslavna crkva ovu svetiteljku proslavlja 30. jula (po novom), odnosno 17. jula (po starom kalendaru). Iako nije crveno slovo u kalendaru, u narodu se smatra jednim od najvažnijih zavetnih dana.
Nepobediva Mučenica
Kada je carski namesnik Olimvrije zatražio njenu ruku pod uslovom da se odrekne Hrista, Marina je to odbila rečima: "Ja sam nevesta Hristova". Usledilo je svirepo mučenje – palili su je ognjem, ali rane su čudesno zarastale. Njena hrabrost je mnoge pagane preobratila u hrišćanstvo pre nego što je posečena mačem u svojoj 16. godini.
- Moć nad zlom: Predanje kaže da joj se u tamnici javio đavo u obliku zmaja da je uplaši. Marina se prekrstila, zmaj je pukao, a ona ga je, prema nekim žitijima, izgazila nogama ili tukla čekićem, pokazujući potpunu nemoć zla pred čistom verom.
- Ruka Svetiteljke: Deo njenih moštiju (ruka) čuva se u manastiru Vatoped na Svetoj Gori, a deo u manastiru Svete Marine u Albaniji, gde se dešavaju mnoga isceljenja.
Sestra Gromovnika
Narod Ognjenu Mariju doživljava kao "sestru" Svetog Ilije i Svetog Pantelije. Veruje se da Ilija Gromovnik pušta gromove, a Marija oganj. Predanje kaže da ona krije od svog brata Ilije kada je njegov praznik (Ilindan), jer bi on od sreće i slavlja gromovima uništio ceo svet.
Zaštitnica od Vatre i Munje
Ognjena Marija se poštuje kao zaštitnica od požara, groma i sunčanice. Njen praznik pada u "gorevnjake" – najtoplije dane u godini, kada zemlja gori od vrućine.
Strahopoštovanje
Narod kaže: "Ko slavi Ognjenu Mariju, siguran je od vatre i groma". Smatra se "teškim" praznikom.
Oganj
Simbol je vere koja ne sagoreva ni u najvećim mukama, ali i opomena onima koji ne poštuju svetinju.
Isceljenje
Uprkos strogosti, mole joj se za isceljenje, naročito od opekotina, groznice i duševnih nemira.
„Ne bojte se onih koji ubijaju telo, a dušu ne mogu ubiti... Gospode, ne ostavi me!“
Molitva Svete Marine u tamnici
Narodni Običaji: Dan bez Rada
U srpskoj tradiciji, Ognjena Marija je dan kada se apsolutno ništa ne radi, ni u polju ni u kući. Strah od "nebeske vatre" je duboko ukorenjen. Ovaj dan se praznuje "da ne bi letina izgorela".
- Ni konac u iglu
- Strogo je zabranjen svaki ručni rad, šivenje i vezenje. Stara izreka kaže: "Ni konac u iglu na Ognjenu Mariju". Veruje se da bi se igla i konac "zapalili" u rukama ili doneli nesreću u kuću.
- Zabrana paljenja vatre
- Nekada se strogo pazilo da se na ovaj dan ne pali vatra u ognjištu, kako se ne bi prizvao požar na kuću ili stogove sena.
- Bez kupanja
- Kao i na Svetog Prokopija i Svetog Iliju, ni na Ognjenu Mariju se ne valja kupati u rekama, jer se veruje da voda "uzima žrtve" na ove velike letnje praznike.
- Grmljavina
- Ako na ovaj dan zagrmi, narod veruje da je to loš znak i da predstoji gladna godina ili bolest, jer svetiteljka opominje narod da se vratio grehu.
- Slava
- Mnoge porodice slave Ognjenu Mariju kao krsnu slavu ili preslavu, posebno u krajevima gde su česti požari, moleći je za zaštitu imovine.
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.