Sveti Mučenici Sergej i Vakh
Srđevdan - Vitezovi Vere i Nerazdvojna Braća
Sveti mučenici Sergej i Vakh bili su visoki oficiri i plemići na dvoru cara Maksimijana. Iako su uživali veliko carevo poštovanje i sva zemaljska blaga, njihova vera u Hrista bila je jača od carske milosti. Kada su odbili da prinesu žrtve rimskim idolima, javno su ispovedili svoju veru, zbog čega su pretrpeli strašna poniženja i smrt, postavši simbol nepokolebljivog hrišćanskog prijateljstva i hrabrosti.
Srpska pravoslavna crkva ovaj praznik proslavlja 20. oktobra (po novom), odnosno 7. oktobra (po starom kalendaru). U narodu je ovaj dan poznat kao Srđevdan i česta je krsna slava.
Od Carske Odore do Ženskih Haljina
Kada je car saznao da su njegovi omiljeni oficiri hrišćani, pokušao je da ih odvrati od vere. Kako to nije uspelo, naredio je da im se skinu vojnička odela i zlatni obruči, da ih obuku u ženske haljine i stave gvozdene obruče oko vrata, te da ih tako vode ulicama Rima radi podsmeha. Oni su to podneli pevajući psalme, jer su "svukli starog čoveka i obukli se u Hrista".
- Stradanje Vakha: Poslati su u Aziju namasniku Antiohu. Vakh je prvi stradao pod batinama, ostavši veran do poslednjeg daha. Veruje se da se posle smrti javio Sergeju u snu da ga ohrabri.
- Gvozdene cipele: Sergeja su obuvali u gvozdene cipele sa ekserima i terali ga da trči, ali on je uz Božiju pomoć ostao nepovređen sve dok nije posečen mačem u gradu Resafi.
Grad Svetog Sergeja
Mesto gde je Sveti Sergej sahranjen (Resafa u Siriji) postalo je toliko poznato po isceljenjima i čudima da je grad kasnije preimenovan u Sergejupolj. Ovaj grad je vekovima bio jedno od najvećih hodočasničkih mesta na Istoku, gde su se sakupljali vernici tražeći isceljenje.
Simbol Hrišćanskog Bratstva
Sveti Sergej i Vakh su primer savršenog duhovnog bratstva. Nisu napustili jedan drugog ni u slavi ni u smrti. Zato se mole za učvršćivanje prijateljstva i sloge među ljudima.
Sloga
Inspiracija su da prava ljubav prema bližnjem izvire iz ljubavi prema Bogu.
Istrajnost
Pokazali su da nikakva zemaljska počast nije vredna odricanja od večne istine.
Isceljenje
Posebno se poštuju kao iscelitelji kostobolje i reumatizma.
„Meni je život Hristos, a smrt dobitak.“
Reči Svetog Apostola Pavla koje su mučenici sledili
Narodni Običaji: Srđevdan
U našem narodu Srđevdan je povezan sa lečenjem, poljoprivredom i zaštitom stoke. Smatra se da je Sveti Srđ (Sergej) moćan zaštitnik. Veruje se da od Srđevdana počinju hladni dani.
- Lečenje kostiju
- Pošto je Sveti Sergej mučen hodanjem u gvozdenim cipelama, narod veruje da je on poseban zaštitnik od kostobolje, reume i išijasa. Na ovaj dan se ne rade teški fizički poslovi da "kosti ne bi bolele".
- Zaštita volova
- Zemljoradnici na Srđevdan posebno paze na volove i stoku. Ne uprežu ih u jaram i ne izvode na rad, već ih hrane najboljom hranom, verujući da Sveti Srđ štiti stoku od bolesti.
- Divlje zveri
- Postoji verovanje da na Srđevdan divlje zveri (vukovi) ne napadaju, jer su im "čeljusti vezane". Zato se smatra da je stoka bezbedna čak i ako zanoći napolju.
- Zavetni dan
- Mnogi ljudi koji pate od bolova u nogama ili kičmi, na ovaj dan poste i pale sveće za zdravlje.
- Jesenji radovi
- Iako se ne ore, Srđevdan je rok do kada bi trebalo završiti druge jesenje pripreme, jer "Sveti Srđ donosi sneg na planine".
Tekst priredio i prilagodio tim sajta.